„Prvi korak je, naravno, bio problem unutrašnjeg sukoba. Neću sada procenjivati ko je i za šta kriv, ko je kakvim ciljevima težio. To je, svakako, podgrevano i iznutra i spolja“, istakao je ruski lider.
Putin je naglasio da je upravo to i „dovelo to takve unutrašnje konfrontacije i suštinski do veoma teškog građanskog rata“.
Prethodno, predsednik Rusije je ocenio da je bombardovanje Jugoslavije pre 25 godina velika tragedija i ocenio da su dejstva Zapada bila nedopustiva i da su, u suštini, pokrenula rat u Evropi.
Svetska premijera dokumentarnog filma „Beograd“ održana je u Ruskom domu 24. marta, tačno 25 godina nakon što su prve bombe agresora pale na srpsko tlo. Film je istog dana emitovan i na ruskoj državnoj televiziji „Rusija 1“.
U filmu učestvuju očevici i političari, posmatrači i neposredni učesnici tih tragičnih događaja. Film prikazuje njihov odnos prema bombardovanju Srbije koji se desio pre tačno dve i po decenije.
Prvi put nakon pobede na predsedničkim izborima za film je govorio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. U filmu učestvuju i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik , patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov i drugi.
NATO bombardovanje Jugoslavije
Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 25 godina – 24. marta 1999. godine. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno oko 6.000 osoba.
Srušeni su mostovi, uništena infrastruktura, bombardovane škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, ambasada, spomenici kulture, crkve i manastiri, a gotovo da nema grada koji se nije našao na meti NATO bombi.
Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.