"Upotreba sile u međunarodnim odnosima je nelegalna i predstavlja predstavlja kršenje temeljnih principa i pravila međunarodnog prava. To su i same članice NATO-a govorile, kvalifikujući tu akciju kao nelegalnu ali legitimnu upotrebu sile u cilju zaustavljanja navodne humanitarne katastrofe", rekao je Dačić.
Dodao je da je cinično što danas Srbija u Savetu bezbednosti nije mogla da govori o tome, a pre 25 godina nisu ni pitali Savet bezbednosti da li će da bombarduju Srbiju.
"Pored bombi ne možete još ni da kažete o svemu tome e to govori o međunarodnom pravnom poretku i međunarodnom pravu.To govori o tome da li UN i Savet bezbednosti i dalje postoje", rekao je on.
Naveo je da samovoljna upotreba oružane sile nije dopuštena, jedino je moguća u strogo definisanim uslovima koji su predviđeni poveljom UN.
"NATO i njegove članice nisu imale osnov utemeljen u međunarodnom pravu za agresiju na Jugoslavuiju. Zato što je u pitanju svih ovih godina i decenija bila nelegalna borba za ocepljenje Kosova od Srbije i Jugoslavije", rekao je on.
On je naveo da su svi svedoci da u Savetu bezbednosti svi govore o teritorijalnom integritetu, a jedino niko ne govoiri o teritorijalnom integritetu Srbije..
"Moguće je da se digne OVK koja je bila na liniji terorističkih organizacija, oni povedu borbu za ocepljenje Kosova ne od Miloševića, već i pre njega.. Nekoliko vekova se vodi borba za ocepljenje Kosova od Srbije i rušenje našeg teritorijalnog integriteta", rekao je Dačić.
Dačić je, komentarišući to što je NATO bombardovanje izvedeno zbog navodnih humanitarnih razloga, upitao o kojim humanitarnim razlozima je reč, s obzirom na to da je izvršeno "gotovo potpuno etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije".
"Da li je sada potrebna humanitarna intervencija protiv Prištine kada se vrše zločini nad srpskim narodom, kada je 14 odsto Srba proterano u poslednjih nekoliko meseci, kad Priština ne želi da formira Zajednicu srpskih opština, ali zato se nagrađuje članstvom u raznim međunarodnim organizacijama", rekao je šef srpske diplomatije.
On je zahvalio Rusiji, Kini i Alžiru koji su podržali inicijativu da se u Savetu bezbednosti razgovara o bombardovanju SRJ.
Zahvalio je i zemljama koje nisu glasale za, rekavši da su mnoge zemlje bile uzdržane jer nisu želele da se razgovaraju o temi u kojoj "očigledno postoje dvostruki standardi".
NATO agresija nije dobila nikakvo pokriće ni nakon 1999. godine
Dačić je izjavio je da NATO bombardovanje nije dobilo nikakvo pravno pokriće ni nakon 1999. godine.
"Mi nismo bili ovde da bismo govorili o odnosu Rusije, Amerike i Francuske, već o agresiji na SRJ, koja je izvedena bez odluke ovog tela i koja je bila presedan, kao i današnja odluka tokom proceduralnog glasanja", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, problem je u tome što se sve radi preko leđa Srbije i srpskog naroda.
"Ta agresija će zauvek ostati zločin koji ne možemo da zaboravimo", rekao je Dačić.
On je upitao kako će SB UN sprečiti agresiju na neku drugu zemlju ako ne može ni da raspravlja o bombardovanju SRJ 1999. godine.
"Postavlja se pitanje da li postoji međunarodni poredak, a odgovor na to pitanje svi znaju", istakao je Dačić.
Dačić se medijima obratio nakon što zemlje članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija danas nisu izglasale da se na dnevni red sednice, koja je završena u Njujorku, stavi inicijativa Rusije da se raspravlja o 25 godišnjici NATO agresije na SR Jugoslaviju, ističući da su tokom agresije gađani gradovi, trgovi, ulice, pijace, mostovi, bolnice širom Srbije, a ne samo na Kosovu i Metohiji.
''Kakvo je to etničko čišćenje izvedeno na Kosovu? Kako je moguće da je rezultat etničkog čišćenja to da je u 437 naseljenih mesta na Kosovu južno od Ibra, u kojima su živeli Srbi potpuno etnički očišćeno 312 naselja? U toj Prištini je živelo 40.000 Srba devedsetih godina, sada ih živi nekoliko stotina. Je li to etničko čišćenje Albanaca ili Srba'', rekao je Dačić, uz ocenu da, šta god da se desilo, nije moglo biti ni povod ni razlog za bombardovanje Srbije.
''Tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije, koji nisu napali neku drugu zemlju, već je branila svoju zemlju Srbiju'', rekao je Dačić dodajući da je ranjeno oko oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.
On je istakao da je tokom napada izvršeno 2.300 udara i bačeno 22.000 tona projektila među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i 15 tona bombi sa osiromašenim uranijumom.
''Razoren je veliki deo infrastrukture, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, hramovi, crkve i manastiri. Razoreno je 50 odsto proizvodnih potencijala Jugoslavije, uniptena je trećina energetskog sistema zemlje. Bombardovana je ambasada Kine u Beogradu, poginulo je dvoje ljudi. Zgrada RTS u Beogradu uništena je 23. aprila, kada je poginulo 16 novinara i isto toliko ranjeno. Zdanje RT Vojvodine, srušena 3. maja 1999. godine - na Međunarodni dan medija'', rekao je Dačić.
On je naveo da je prekršen član 35. Dodatnog protokola Ženevske konvencije, tako što su uništene rafinerije nafte i hemijskih postrojenja u Beogradu, čime je prouzrokovana dugoročna i nenadoknadiva šteta po životnu sredinu.
Dačić je ocenio da izraz ''kolateralna šteta'' zvuči ''posebno cinično, dehumanizovano i depersonalizovano''.
''To je osmišljeno tako da umiri savest onih koji su počinili zločine nad civilima. Dužan sam da podsetim da je najmlađa žrtva agresije bila Bojana Tošović iz Merdara koja je imala samo 11 meseci kada je stradala od posledica bombardovanja. Dvogodišnji Marko Simić iz Novog Pazara preminuo je u rukama svoga oca. Trogodišnja Milica Rakić ubijena je u kupatilu svoje kuće tokom bombardovanja Batajnice kasetnim bombama'', rekao je Dačić i dodao da će stradala deca, ''kojima je zauvek zaustavljeno detinjstvo'' ostati večni simbol stradanja nevinih žrtava.
Naveo je da je prilikom napada na putnički voz u Grdeličkoj klisuri, koji je NATO okarakterisao kao nesreću, poginulo 15 civila, dok je 44 ranjeno.
''Kasetnom municijom je gađana pijaca u Nišu gde je 15 civila ubijeno. Akušersko-ginekološke klinike, porodilišta, bolnice, domovi zdravlja. Kakvi su to vojni ciljevi? Kakva je to humanitarna katastrofa ili humanitarni razlozi bili potrebni da se ovakvi zločinački potezi agresije NATO-a sprovedu'', rekao je Dačić.