Uz izgovor da želi da zaštiti narod od humanitarne katastrofe, operacija se odvijala bez odluke SB Ujedinjenih nacija. „Glavna meta bombardovanja je vojna infrastruktura“, ponavljali su zvaničnici NATO-a, dok su bombe padale na stambene zgrade, kuće, mostove, putebe, bolnice i škole.
Za 78 dana na SR Jugoslaviju palo je oko 420 hiljada granata, pa i one sa osiromašenim uranijumom.