„Tragični događaji koji su se zbili pre četvrt veka nisu samo jedna od žalosnih stranica u savremenoj političkoj istoriji Evrope, povezana s težnjom zemalja zapadnog sveta da razore veliku slovensku državu zaoštravanjem i podrškom nacionalističkom separatizmu, nego i još jedna ilustrativna epizoda iskonske borbe protiv pravoslavne vere i njenih nosilaca, koju vodi knez sveta ovog
Patrijar Kiril je uputio poruku srpskom patrijarhu Porfiriju „povodom 25. godišnjice početka agresije Severnoatlantske alijanse protiv Savezne Republike Jugoslavije“, koja je objavljena na sajtu Ruske pravoslavne crkve.
„Tragični događaji koji su se zbili pre četvrt veka nisu samo jedna od žalosnih stranica u savremenoj političkoj istoriji Evrope, povezana s težnjom zemalja zapadnog sveta da razore veliku slovensku državu zaoštravanjem i podrškom nacionalističkom separatizmu, nego i još jedna ilustrativna epizoda iskonske borbe protiv pravoslavne vere i njenih nosilaca, koju vodi knez sveta ovog (In. 12:31). Očigledno je da je glavni cilj agrresora bilo otcepljenje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, zemlje koja je kolevk srpskog pravoslavlja“, napisao je patrijarh Kiril u poslanici patrijarhu srpskom Porfiriju.
Ruski patrijarh je posebno skrenuo pažnju na hrabrost i izdržljivost srpskog naroda, ispoljene u tom sukobu nejednakih, „koje su ponovo potvrdile pravednost reči svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog: 'Bog nije u snazi nego u istini'“.
„Tih strašnih dana sam boravio u Beogradu i sopstvenim očima video ne samo razorne napade na grad nego i neuništivu volju njegovih žitelja – neslomljenih, nepobeđenih, ispunjenih snagom duha i dostojanstva. Probudivši u narodu istorijsko sećanje, tragedija je tada kod mnogih savremenika pokrenula povratak svetoj veri otaca, osvešćivanje pripadnosti Kosovskom zavetu, osećanje lične odgovornosti za sudbinu voljene domovine, za duhovni izbor svoje dece i budućih generacija“, naveo je patrijarh Kiril.
On je naglasio da je i tada, kao i sada, Ruska pravoslavna crkva ukazivala na bezakonje koje se događa, „trudeći se da skrene pažnju svetske javnosti na zločin koji se događao uz prećutnu podršku zapadnih zemalja – razaranje vekovnih svetinja Srpske pravoslavne crkve, čija je kulminacija žalosno poznati okrutni pogrom 2004. godine“.