EKONOMIJA

Cena zlata obara istorijske rekorde, u srpskim rudnicima ima ga u vrednosti od 49 milijardi dolara

Cene zlata su sredinom nedelje skočile iznad 2.200 dolara za uncu, na novi istorijski maksimum, što je nešto više od 70 dolara za gram, a stručnjaci navode da se rastu cene zlata ne nazire kraj i da bi ona mogla dodatno da poraste u ovoj godini.
Sputnik
Centralne banke nastavljaju da kupuju zlatne poluge u rekordnim količinama. Svetske cene zlata bi u drugoj polovini 2024. godine mogle da skoče i na 2.300 dolara za uncu, piše Si-En-Bi-Si..
Podaci Svetskog saveta za zlato otkrivaju da je do sada na planeti iskopano oko 210.000 tona zlata, a samo četvrtina od toga ostala je skrivena pod zemljom. Procenjuje se da se od te količine u srpskim rudnicima krije oko 700 tona. Po sadašnjim cenama, to bi vredelo preko 49 milijardi dolara.

U Srbiji 31 firma istražuje zlato

Kompanije širom sveta konstantno su u potrazi za novim rezervama, a veliki broj njih uveliko zlatnu žilu traži u Srbiji.
Profesor dr Rade Jelenković s Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu kaže da Srbija ima zlata otprilike koliko i susedne Rumunija i Bugarska.
„Podaci o ukupno procenjenoj količini mineralnih resursa zlata u Srbiji su različiti: od 625 do više od 750 tona. U ležištima bakra u eksploataciji nalazi se više od 350 tona. Preostale količine su vezane za ležišta u kojima je zlato glavna rudna komponenta. Deo njih se geološki istražuje, dok je u drugima eksploatacija obustavljena, uglavnom zbog otežanih uslova eksploatacije, male količine rudnih rezervi i drugih razloga“,kaže prof. Jelenković.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno 31 firma obavlja primenjena geološka istraživanja zlata i pratećih metala na teritoriji Srbije. To je gotovo dva puta veći broj tragača za ovim plemenitim metalom nego pre godinu dana.
Smatra se da je od ukupne količine mineralnih resursa zlata u ležištima bakra Srbije trenutno moguće eksploatisati oko 215 tona zlata, odnosno da je upravo to količina rudnih rezervi zlata.

Zlatne rezerve Narodne banke Srbije 40 tona

Prema rečima Georgi Hristova iz kompanije koja se bavi investicionim zlatom „Taveks zlato & srebro“, trenutne svetske rezerve zlata koje su pronađene, ali još nisu iskopane, iznose 55.000 tona. Tempo proizvodnje žutog metala je oko 3.000 tona godišnje pa će, kako kaže, ukoliko ne otkrijemo nove rezerve, sve zlato na svetu biti iskopano za oko dve decenije.
„Malo je verovatno da ih nećemo naći negde u svetu, ali ova činjenica nam ukazuje na to koliko je zlato retko i koliko su njegove rezerve oskudne. Kada bi se napravila kocka od sveg zlata koje je trenutno u opticaju, bila bi sa stranicama od svega 22 metra. Iz godine u godinu cena žutog metala na svetskoj berzi raste i u februaru je dostigla 2.040 dolara za uncu, što je za 11 odsto više nego pre godinu dana“, objašnjava Hristov, prenosi „Dnevnik“.
Kako Hristov dodaje, ukupna tražnja za zlatom raste bez prestanka u proteklih pet godina.
„Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ta tražnja je lane iznosila oko 4.900 tona, što je za oko osam odsto više nego prethodne godine. Osim toga, skočila je tražnja centralnih banaka širom sveta, koje su kupile blizu 2.000 tona ovog plemenitog metala u protekle dve godine. Među njima je i Narodna banka Srbije, koja je svoje zlatne rezerve povećala na oko 40 tona“, objašnjava Hristov.

Zlata ima najviše u obliku nakita

Godišnja proizvodnja zlata iz ležišta bakra u Srbiji iznosi 1,2–2 tone, dok je ranijih godina iznosila i do pet tona. Znatno veći mineralni resurs zlata i veći obim proizvodnje potiču iz ležišta i rudnika koji se nalaze u Turskoj, Bugarskoj, Finskoj, Švedskoj…
„Od ukupne količine zlata u opticaju na svetu, oko 96.000 tona je u formi nakita, kao investiciono zlato čuva se oko 47.000 tona zlata, centralne banke drže oko 36.000 tona zlata u svojim trezorima, a ostalih 30.000 tona se koristi za industrijske, medicinske i druge svrhe“, zaključuje Hristov.
Pogledajte i:
Komentar