Drugim rečima, zapadni zvaničnici pokušaju da ih ohrabre, ali izgleda da, osim moralne podrške i ćoraka, nemaju šta drugo da im ponude.
Ruski eksperti navode da u ovoj situaciji zapadni vojni blok ne može ništa drugo da uradi – nije u stanju da obezbedi potrebnu količinu municije i naoružanja, obezbedi obuku u Ukrajini ili pokrene centre za remont vojne tehnike u toj zemlji.
Stručnjaci sumnjaju da je NATO u stanju da u potpunosti odgovori na poziv Kijeva da ga snabdeva „smrtonosnim oružjem“. Prvo, Zapad ne može da proizvede količine oružja i tehnike koje su potrebne Kijevu, a takođe i mnoga zapadna preduzeća odbrambene industrije se plaše takvih isporuka, s obzirom da su se zapadni proizvođači suočili sa padom reputacije, nakon što se dobro izreklamirani „abramsi“, „leopardi“ i druga tehnika nisu baš istakli u zoni specijalne vojne operacije. Druge kompanije, uvereni su stručnjaci, sada ne žele da idu istim putem.
„NATO je suočen sa dilemom - šta dalje, s obzirom da obuka ukrajinske vojske u NATO državama nije uspela, većina zemalja alijanse više ne želi da daje Ukrajini svoje oružje besplatno, a Francuska je na čelu tog procesa. Dakle, moraju nekako da rešavaju situaciju i NATO upravo sada pokušava da postigne neke dogovore s veoma tvrdoglavim kijevskim režimom“, kaže ruski vojni ekspert Ivan Konovalov.
On podseća da je ovo prva poseta Kijevu vojne delegacije NATO-a, na čelu sa Bauerom, od početka eskalacije sukoba u februaru 2022. godine.
„Bauer je na čelu Vojnog komiteta, odnosno upravo te vojne komponente koju su nastojali da ne promovišu, a sada je prvi put u Kijevu. NATO time priznaje svoje direktno učešće u ovom sukobu i shodno tome, situacija će se dalje razvijati po scenariju za koji je malo verovatno da ćemu biti od koristi. Međutim, nisu imali izbora i na ovo su se odlučili zato što je situacija očajna, a kijevski režim se urušava. Oni dobro znaju da je cela politička elita zapadne Evrope gradila svoje karijere na apsolutnoj rusofobiji i podršci kijevskom nacističkom režimu, a kada se ovaj režim uruši i oni će se srušiti kao političari“, ocenjuje Konovalov.
Predsedavajući Vojnog komiteta NATO Rob Bauer izjavio je da je njegova poseta Kijevu „dokaz da su NATO i Ukrajina bliži nego ikad” i da „švedska zastava neće biti jedina zastava koja će imati plave i žute boje u sedištu NATO-a“
© Sputnik / Lola Đorđević
Nema oružja, obuke, niti centara za remont tehnike u Ukrajini
Bauer je u Kijevu održao propagandni govor na bezbednosnom forumu u Kijevu, u kojem je izjavio da je njegova poseta „dokaz da su NATO i Ukrajina bliži nego ikad” i da „švedska zastava neće biti jedina zastava koja će imati plave i žute boje u sedištu NATO-a“.
Zbog katastrofalne situacije u kojoj su se našle ukrajinske snage na frontu, Bauer je u svom populističkom obraćanju pozvao Kijev da „ne bude previše pesimista“, jer pesimisti „ne dobijaju ratove“. Uz pomoć NATO-a, Ukrajina može i hoće da pobedi, poručio je.
Bauer je takođe pozvao Ukrajinu da izvrši dodatnu mobilizaciju, pošto su „potrebni ljudi koji će zameniti mrtve i ranjene“. To potvrđuje da je NATO zaista spreman da protiv Rusije ratuje „do poslednjeg Ukrajinca“.
O „sveobuhvatnoj pomoći“ s Bauerom je razgovarao i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba, koji je pozvao na povećanje podrške NATO-a Ukrajini, pre svega u isporukama smrtonosnog oružja, obnavljanju obuke u Ukrajini i raspoređivanju remontnih cenatara u zemlji.
Ruski eksperti napominju da je obuka na ukrajinskim vojnim poligonima obustavljena, s obzirom na to da su oni legitimna meta ruskih visokopreciznih raketa, pa samim tim teško da će NATO instruktori ponovo obučavati ukrajinske vojnike na teritoriji Ukrajine. Isto se događa i dogodilo bi se i sa centrima za remont tehnike u Ukrajini.
Što se tiče zahteva za „smrtonosnim oružjem“, najveće zapadne isporuke su se već desile 2022. i 2023. godine a, po oceni stručnjaka, male su šanse da će isporuke u takvom obimu biti ponovljene u sadašnjim uslovima.
„Svi odlično znaju da alijansa više nema nikakvih posebnih resursa. Kada o pomoći govori Kuleba, on govori o nečem drugom - da treba industriju Evrope postaviti na ratne koloseke, a evropsku ekonomiju prebaciti na ratnu“, kaže Konovalov.
Nesuglasice unutar NATO-a
To, međutim, niko u Evropi ne želi, uveren je Konovalov, jer bi to dovelo do ozbiljnih posledica.
„Kriza je svuda, kriza je strašna. Ljudi u Evropi i dalje veruju da će se sve vratiti u stare tokove, a da će oni i dalje normalno živeti. Zbog toga niko ne želi da ekonomiju stavlja na ratne koloseke, jer bi to označilo potpunu promenu političke budućnosti Evrope. Ovo je poguban put, ovo je uništenje Evropske unije i uništenje NATO-a, najverovatnije“, ističe Konovalov.
Eksperti zaključuju da za alijansu dalje „pumpanje“ Ukrajine oružjem postaje problematično i zbog velikog otpora unutar bloka i nesuglasica, kao i zbog efektivnog uništavanja NATO opreme od strane Rusije.
Ukrajina je podnela zahtev za brzo članstvo u NATO-u u septembru 2022. godine, ali izgledi Ukrajine da se pridruži alijansi su ravni nuli.
Zanimljivo je da su ove nedelje Kijev posetili i američki republikanski senator Lindzi Grejem, koji je u Rusiji uvršćen na listu terorista i ekstremista, kao i pomoćnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.
Vatreni rusofob Grejem, poznat po svojoj antiruskoj retorici i aktivnim govorima podrške vojnoj pomoći Ukrajini, bio je očigledno iznenađen činjenicom da sve manje Ukrajinaca želi da ratuje, pa se založio za pooštravanje zakona o mobilizaciji po kome bi svi Ukrajinci morali dobrovoljno da se priključe vojsci, bez obzira na godine, a takođe propagirao ideju da se Kijevu daju zajmovi umesto bespovratne pomoći, što je po pisanju zapadnih medija bilo „uvredljivo“ za domaćine.
Prema navodima „Vašington posta“, Salivan je tajno posetio Ukrajinu kako bi uverio Kijev u podršku Vašingtona, iako Kongres već dugo vreme ne odobrava izdvajanje nove vojne pomoći.
Međutim, ruski ekspert Oleg Makarenko smatra da Salivanova poseta nije zvanično najavljena zato što je došao da uveri Kijev u potrebu pregovora sa Rusijom.
„Bezuslovne pobede ruskog naoružanja primoravaju Sjedinjene Države da traže priliku da ne pruže dodatnu pomoć Ukrajini, pogotovo što već imaju neslaganja oko tog pitanja u Kongresu. Sadašnja administracija, posebno gospodin Salivan, morao je da dođe u Kijev i pokuša da na bilo koji način zamrzne sukob, kako Rusija ne bi dalje napredovala i zauzimala nove teritorije... Osim toga, poslednja operacija koju je sproveo kijevski režim u nadi da će poremetiti predsedničke izbore u Rusiji ili bar ih diskreditovati nije uspela, pa je Salivan morao da ode u Kijev da smiri ovaj režim“, zaključio je Makarenko.