Amerikanci priznali: Jedini način da se zavlada Balkanom je da se Srbija baci na kolena

Ovim rečima se ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko obratio prisutnima u Ruskom domu na konferenciji „NATO agresija – 25 godina kasnije“.

On je istakao da je agresija NATO-a na Srbiju 1999. godine bila samo početak rušenja dotadašnjeg međunarodnog poretka, kao i početak njegovog pretvaranja u igru sa pravilima koja niko ne zna, a koja Sjedinjene Američke Države izmišljaju u zavisnosti od svojih trenutnih interesa. To je, kaže Harčenko, bilo vreme kada je Zapad, a posebno Vašington, dobio osećaj isključivosti, nedodirljivosti i nepogrešivosti, koji je kasnije samo učvršćivao.

Ako sve šta se desilo pogledamo iz ugla međunarodnog prava, to je bio napad na zemlju koja uopšte nije bila pretnja za NATO ili neku državu članicu. Želja im je bila dezintegracija Srbije i pretvaranje Kosova i Metohije u nezavisnu državu, izjavio je Harčenko na otvaranju konferencije.

Konferencija „NATO agresija – 25 godina kasnije“, Ruski dom

Ovo nije više bio samo „srpski problem“, jer su Amerikanci nastavili identično da se ponašaju i posle 1999. na drugim mestima i državama. Kada je reč o Evropi, podseća ruski ambasador, oni su stvorili nacistički režim u Kijevu i državni udar, nakon čega su izazvali rat u Ukrajini. Svemu što se danas dešava na tlu Ukrajine, kaže, polazna tačka je bilo bombardovanje Srbije.

Hteli su da Kosovo pretvore u antisrbiju i u svoj teren, dok se na Srbiju i dan danas vrši pritisak, kao i na srpski narod koji živi tamno. Današnji cilj im je da Srbija padne na kolena, a tada im je cilj bio dezintegracija Jugoslavije i vladavina Balkanom.

Značaj ove tribine, zaključio je Harčenko, je u tome da se iznova podsećamo na jednu veliku istinu, a to je da NATO svojim zločinačkim angažovanjem nije dobio ništa, ni u vojnom, ni u političkom smislu.

Tradicija slobode i suverenosti

Pored ambasadora, tribinu je otvorio i Nenad Popović, počasni predsednik organizacije Fondacija Besmrtni puk Srbija, koja je čitav događaj i organizovala.

Sledeći svoje slobodarske tradicije i svoju odanost suverenoj i nezavisnoj politici, braneći pravo svog naroda da na Balkanu živi po svojoj tradiciji, kulturi i veri i štiteći svoj ustavni poredak na čitavoj teritoriji, Srbija se nije uklapala u tek stvoreni međunarodni unipolarni poredak pod vođstvom Zapada. Takva Srbija morala je da bude kažnjena za primer drugim državama koje bi se takođe drznule da budu nezavisne i da slede svoje interese i politiku.

Opisujući srpski slobodarski duh i snažan osećaj državotvornosti koji je, kako naglašava Popović, odlika čitave naše nacije, a ne samo hir pojedinaca, istakao je da se i danas skoro 90 odsto građana Srbije protivi članstvu Srbije u bilo kom vojnom savezu, a posebno članstvu u NATO paktu.

Nenad Popović na otvaranju konferencije „NATO agresija – 25 godina kasnije“, Ruski dom

Taj srpski duh koji je dok su padale bombe po zgradama i mostovima izlazio na ulice da prkosno poruči agresoru da ga se ne boji i danas čuva svoju nezavisnost, boreći se za svoje Kosovo i Metohiju i odbijajući da uvede sankcije Rusiji, bez obzira na svakodnevne pretnje i pritiske, zaključio je Popović.

Konferencija „NATO agresija – 25 godina kasnije“, okupila je preko 100 eksperata i gostiju, a učesnici su se bavili nizom tema koje sagledavaju dešavanja iz 1999. godine, od vojnih analiza, do istorijskih i političkih pregleda okolnosti koje su dovele do NATO zločina nad Srbijom.

Konferencija „NATO agresija – 25 godina kasnije“, Ruski dom

Nakon pozdravnih reči i otvaranja, stručni deo konferencije je otpočeo, a u njoj su uzeli učešća istoričar Aleksandar Raković, direktor Ruskog doma u Beogradu Jevgenij Baranov, pukovnici Sreten Egerić, Slaviša Golubović i Duško Šljivančanin, novinar Đuro Bilbija, naučni saradnik u Centru za studije „Pojasa i puta“ Aleksandar Mitić i potpredsednik Izvršnog odbora Srpske narodne partije, Vladimir Prebiračević.

Pogledajte i: