Jednoglasnu odluku doneli su prof.dr Slađana Jaćimović, Aleksandar Laković i prof. dr Milo Lompar.
U obrazloženju se navodi da Kusturica, kao pisac nekoliko proznih dela, romana i pripovedaka, „oblikuje više reprezentativnih književnih toposa - detinjstvo, dečaštvo i mladost, sećanje, fantastika, problem umetnika u svetu“:
„Njegov književni postupak počiva na dva tipa motivacije - realističkoj i fantastičkoj. Njegov način pripovedanja podrazumeva asocijativnu linearnost - osnovna priča se razgranava u više osamostaljenih pripovednih pravaca, koji se posredno prožimaju, da bi se pripovedna žiža obrazovala u njihovom završnom doticaju“.
Žiri primećuje u Kusturičinim delima „podudarnost književne i filmske naracije u samom umetničkom postupku“, kao i da se tragika malih sudbina, izgubljenih lica, oneobičenih detinjih perspektiva preseca sa tragikom velikih svetskih pokreta, koji donose ratne ishode:
„Tragika balkanskih iskustava, njihovih izukrštanih svetova, premreženih ideološkim nanosima vremena, dobija u Kusturičinom pripovedanju snažan dokumentarni i faktografski odziv, koji umetnički učinak čini slojevitijim i dramatičnijim. Situacije i likovi Kusturičine proze – mali i skrajnuti ljudi, potisnuta patnja njihovih života, koja katkad dobija humorni odziv u umetničkom doživljaju, zaumni jezik i sugestije prizora i slika – mogu se pronaći u tradicijskoj liniji srpske književnosti koju reprezentativno predstavlja delo Bore Stankovića. Utoliko je prirodnije da nagrada sa imenom pisca 'Nečiste krvi' pripadne Emiru Kusturici“.
Pedesetosma „Borina nedelja“, u organizaciji Književne zajednice „Bora Stanković“, počinje 24. marta, a na otvaranju će govoriti prošlogodišnji dobitnik nagrade „Borisav Stanković“, Vladimir Pištalo.
Pogledajte i: