Poslušao je oca i nije otišao u politiku a onda uspeo da sve oboji radošću

Ovim rečima glumica Vesna Čipčić evocira uspomene na saradnju i druženje sa velikim Miodragom Petrovićem Čkaljom sa kojim je 1979. godine snimila čuvenu seriju „Vruć vetar“.

U susret stogodišnjici rođenja jednog od najznačajnijih komičara domaće kinematografije Miodraga Petrovića Čkalje (1. april 1924-2003), Jugoslovenska kinoteka priredila je multimedijalnu izložbu „Pobeda osmeha“ posvećenu čoveku koji ni danas ne prestaje da unosi vedrinu i radost u srca mnogih ljudi u zemlji i regionu.

Pepi (Zajednički stan, 1960), Jordan (Servisna stanica, 1961), Predrag i Nenad (Bog je umro uzalud, 1969), Jare (Paja i Jare, 1973), Firga (Vruć vetar, 1980) samo su neke od Čkaljinih uloga kojima je ostavio značajn trag u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji.

Čkanja je bio, seća se Vesna Čipčić, beskrajno zabavan:

„Kada smo počinjali tek da radimo, pitao me je jednom prilikom, onako vrlo ozbiljan – 'Vesna, ko su tvoji roditelji?' Ja se mislim zašto li me pita za roditelje. I ja mu kažem – 'Znate moji roditelji su učitelj i učiteljica Julijana i Dimitrije iz Kikinde'. 'Ahaaaa!', uzvikne on. 'Mislim da su te malo prevaspitali'. Ja gledam u njega. 'Kako to mislite?' Malo je vremena prošlo od kada smo se upoznali da bi mi tako nešto rekao. Pitam ga – 'Šta treba da radim?' 'Budi malo brzobraznija'. Usvojila sam tu njegovu primedbu i mnogo puta sam tokom svog života razmišljala o tome“.

Naša poznata glumica ističe da joj je Čkalja od svih koji su učestvovali u seriji „Vruć vetar“ bio najbolji prijatelj bez obzira na razliku u godinama:

„Najviše sam volela sa njim da se družim. Najvrednije i najzanimljivije savete sam čula od njega. Naučio me je da je visoki profesionalizam nešto što je prevashodno važno i hvala mu na tome. Postali smo prijatelji tokom snimanja te serije“.

Zbog jedne stvari se mnogo ljutio na nju:

„Zamerao mi je što pušim. Kada bi mu neko rekao da sam na pauzi i pušim, strašno se ljutio. Jednog dana je došao i izvikao se na mene. Rekao mi je da ću ostati bez glasa ako nastavim da pušim, da to nije profesionalno, da ne vodim brigu o sebi. Desi se potom da je otišao u Švedsku, na neko gostovanje. Vrati se on iz Švedske i priča nam kako je bilo. U jednom trenutku iz torbe izvadi kesu i baci je pred mene. Demonstrativno. Pogledam u kesu, a u njoj kompletan pribor za pušenje - jako lepa ukrasna kutija u kojoj treba da stoje cigarete, tabakera, upaljač, muštikla i ona mala putna pepeljara, koju do tada nikada nisam videla. Pogledam ga. On se nasmeje i kaže mi – 'Kad već pušiš, da pušiš kao dama'“.

Čkalja je, naglašava Čipčić, bio najveći komičar, ali vrlo skroman čovek i nikada nije pokazivao nadmenost.

Danas nam je njegova duhovitost preko potrebna, a Čipčić podseća na Čkaljinu priču kada je polazio iz Kruševca za Beograd:

„Otac mu je davao savete kako da se vlada kada dođe u veliki grad – 'Sine sve samo nemoj politikom da se baviš, k'o boga te molim. Kada sam ja bio mlad, kada si bio uz nekog političara, dobio bi toliko para da si mogao kravu da kupiš, a danas se za glas daje litar ulja i kilogram šećera“.

Izložba u Jugoslovenskoj kinoteci obuhvata inserte iz Čkaljinih filmova i serija, fotografije i plakate, kao i i njegove lične stvari i predmete koje je Kinoteci ustupila porodica Petrović.

Fotografije prikazuju Čkaljin privatni život i veliki deo njegove karijere - ranu mladost, prizore u krugu porodice, scene sa snimanja na radiju i televiziji, u pozorištu, sa kolegama, emotivne trenutke.