Prema rečima urednika i pisca Vladislava Bajca, reč je o prozi u kojoj su sadržane sve najvažnije teme kojima se Koen celog života bavio – od istraživanja stida, otuđenosti i osećaja bezvrednosti, do žudnje za ljubavlju, porodicom. Ono što je u ovoj prozi iznenađujuće jeste, kaže, tema nasilja u romanu.
„Ono što je neočekivano svakako je tema nasilja, koja je na čudan način spojena sa zavodljivom pričom o ljubavi unutar porodice. To nasilje koje dolazi od onih ljudi koje voli i koje na neki čudan način prelazi na njega kao autora, ipak iz tog negativnog uspeva da uđe u pozitivno. Paralelizam priče o ljubavi i nasilju je jedna od iznenađujućih i važnih karakteristika ovog dela.“
Izdavač napominje i da svih 15 priča objavljenih uz roman „Balet gubavaca“ takođe ispituje „unutrašnje demone“ Koenovog karaktera, od kojih se mnogi mogu poistovetiti sa njim samim – „mračnim i razuzdanim“:
„Ono što je vezivno tkivo svih priča i romana jeste prepoznatljivi jezik: nežan i grub, šaputav i gromoglasan, lirski i epski istovremeno“, sugeriše Bajac.
Priređivač rukopisa Alaksandra Plešojano, u pogovoru knjizi kaže da su rani radovi slavnog kanadskog umetnika jedinstveni prozor otvoren ka njegovom početku:
„U njima vidimo nastajanje Lenarda Koena kao pripovedača s junacima koji deluju kao njegov alter ego, što je tehnika koja se pojavljuje i u njegovim kasnijim delima. Zatičemo likove koji se suočavaju i otkrivaju svoje unutrašnje demone u surovom, skoro brutalnom svetu, kao i ironiju i humor“, podseća Plešojano i otkriva da je iz Koenovih pisama jasno koliko je želeo i uporno pokušavao da objavi svoju prvu prozu, ali je bivao odbijen:
„To je pomalo zbunjujuće kada se uzme u obzir uspeh njegovih ranijih knjiga poezije „Hajde da poredimo mitologije“ i „Kutija sa začinima Zemlje“, zbirki koje na neki način podupiru radove koji se nalaze u ovom izdanju.“
Pogledajte i: