Izbori od kojih zavisi sudbina Rusije i sveta

Kijev terorističkim aktivnostima, diverzijama i masovnim napadima dronovima pokušava da zastraši rusko stanovništvo i i ne dozvoli im da normalno glasaju, posebno u novim ruskim regionima i pograničnim delovima Rusije, dok Zapad sprema provokacije i sajber napade. Sve se radi sa ciljem da se destabilizuje rusko drušvo i omete tok izbora.

Ru­ska spolj­na oba­ve­štaj­na slu­žba upozorila je da Sjedinjene Države planiraju da pokrenu veliki saj­ber napad na si­stem on­lajn gla­sa­nja. Tome u prilog ide i činjenica da je od početka predizborne kampanje za predsedničke izbore u Rusiji sajt ruske Centralne izborne komisije pretrpeo čak 12 miliona hakerskih napada.

Ela Pamfilova, predsednica Centralne izborne komisije, izjavila je da u zapadnim zemljama postoji neviđeno kršenje prava običnih ruskih građana i njihovih glasačkih prava, a upozorila je i da se u inostranstvu i Rusiji sprema čitav niz provokacija na biračkim mestima.

Ovo će bi­ti pr­vi u istoriji višednevni predsednički izbori u Rusiji, a održavaju se od 15. do 17. marta. Za pr­vog čo­ve­ka Ru­si­je kan­di­do­va­la su se če­ti­ri kan­di­da­ta, a Putin se bo­ri za svoj pe­ti man­dat.
Pre­ma an­ke­ta­ma, pro­ce­nje­na iz­la­znost na pred­sto­je­ćim pred­sed­nič­kim izborima u Rusiji je oko 71 od­sto, a Vla­di­mir Pu­tin bi mo­gao da osvo­ji 82 od­sto gla­so­va. Kako je objavio ru­ski Cen­tar za is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja (VCI­OM), lider Ko­mu­ni­stič­ke partije Ni­ko­laj Ha­ri­to­nov i li­der partije Novi ljudi Vla­di­slav Davan­kov osvo­ji­će po šest od­sto, dok će lider Liberalno-demokratske partije (LDPR) Le­o­nid Sluc­ki osvoji­ti pet od­sto.

Ovo je prvi put od 2008. godine da na izborima učestvuju samo četiri kandidata.

Aktuelni predsednik Vladimir Putin nastupa kao nezavisni kandidat i gotovo je sigurno da će obezbediti peti mandat, koji u Rusiji traje šest godina. Njegov izborni štab, za ovu predsedničku trku prikupio je tri i po miliona potpisa podrške, što je deset puta više potpisa nego što je zakonski bilo potrebno.

Za predsednika je biran 2000. godine, a ponovo je biran 2004, 2012. i 2018. godine.

Nikolaj Haritonov je najstariji kandidat. Sedamdesetpetogodišnji veteran Komunističke partije učestvovao je i na predsedničkim izborima 2004. godine, na kojima je zauzeo drugo mesto, iza Putina. Više od tri decenije je deputat Državne dume, a zbog podrške ruskoj specijalnoj operaciji u Ukrajini nalazi se na sankcionom spisku Zapada.

Zamenik predsedavajućeg donjeg doma parlamenta, Državne Dume i lider partije „Novi ljudi“, četrdesetogodišnji Vladislav Davankov je najmlađi registrovani kandidat. Već je predstavljao svoju stranku na izborima za gradonačelnika Moskve prošlog septembra na kojima je osvojio 5,34 odsto glasova i zauzeo četvrto mesto. Od predsedničkih izbora u njegovom štabu očekuju više. Zapad je i protiv njega uveo sankcije.

Leonid Slucki je predsednik Komiteta Državne dume za međunarodne poslove, a na čelo LDPR-a došao je 2022. godine, nakon smrti njenog doživotnog lidera Vladimira Žirinovskog. Od 2014. godine nalazi se na listama sankcija SAD, EU i drugih zemalja zbog Krima i pružanja podrške ruskoj specijalnoj operaciji.

Za predsedničke izbore odštampano je oko 113, 5 miliona glasačkih listića. Rusi mogu da glasaju na 94 hiljade biračkih mesta. Međutim, od 25. februara je oko dva miliona ljudi već glasalo na prevremenim izborima u 42 regiona, na teško dostupnim mestima i na brodovima.

Članovi izborne komisije obišli su meteorološke i polarne stanice, kao i privremena staništa nomadskih naroda i sva teško nedostupna mesta, kako bi svi oni koji žele iskoristili svoje glasačko pravo. Da bi stigli do najudaljenijih delova Rusije članovi komisije su koristili helikoptere, motorne sanke, pseće zaprege i druga transportna sredstva.

Uprkos teškoćama u kojima se nalaze, prvi put na ruskim predsedničkim izborima učestvovali su i novi ruski regioni – Zaporoška i Hersonska oblast, kao i Donjecka i Luganska narodna republika. Lideri zemalja grupe G7 poručili su da glasanje u novim ruskim regionima neće priznati.

Na prevremenim izborima glasali su i pripadnici Oružanih snaga RF u zoni specijalne vojne operacije, a svi ostali građani će na birališta moći da izađu od petka 15. marta u 8 sati do nedelje 17. marta u 20 sati, kada se birališta zatvaraju.

Video nadzor tokom predsedničkih izbora postavljen je u svih 89 subjekata Ruske Federacije, a kamere su postavljene u više od 40 hiljada objekata, tako da se dešavanja na biralištima mogu pratiti u onlajn režimu, što govori o transparentnosti glasanja. Zanimljivo je da se video nadzor ni u jednoj drugoj zemlji ne koristi u tolikom obimu kao u Rusiji.

Izbore će pratiti i međunarodni posmatrači iz čak 106 zemalja.

Osim novine vezane za višednevno glasanje, po prvi put Rusi će na predsedničkim izborima moći da glasaju putem interneta, a distanciono elektronsko glasanje je uvedeno u 29 regiona.

Većina Rusa, čak 53 odsto njih, podržava elektronsko glasanje na ruskim predsedničkim izborima, jer smatra da to olakšava proces učešća na izborima. Napominje se da elektronsko glasanje proširuje krug birača u savremenom ritmu života, a 65 odsto ispitanika smatra da će elektronsko glasanje povećati transparentnost i pouzdanost procesa.

Zanimljivo je i da glasači koji učestvuju u elektronskom glasanju imaju šansu da osvoje i razne nagrade, dobiju popuste u apotekama i drugim radnjama ili osvoje ulaznice za zabavne parkove.

Članovi Centralne izborne komisije spremni su za izbore, uprkos tome što su pod stalnim pritiskom - svi su pod sankcijama i svi su uključeni u bazu podataka ozloglašenog ukrajinskog sajta „Mirotvorac“.

Protivnici Rusije ne kriju da se bore za smanjenje izlaznosti na izborima. Na Zapadu su, mnogo pre izbora, već predlagali da se njihovi rezultati ne priznaju. Po mišljenju ruskih eksperata i političara, svaki glas je važan, a takođe društvena konsolidacija, podržana velikom izlaznošću i jasno izraženom voljom ruskog naroda.

I Putin je pozvao birače da izađu na izbore i glasaju, odrede budućnost i pokažu jedinstvo. Glasanje je patriotski čin, naglasio je on.

Centralna izborna komisija utvrdiće konačne rezultate predsedničkih izbora u Rusiji najkasnije do 28. marta, dok će se preliminarni rezultati izbora i približna izlaznost saznati u prvim satima nakon zatvaranja poslednjeg biračkog mesta.

Novoizabrani predsednik Rusije zvanično će stupiti na dužnost u maju. "Zakon o predsedničkim izborima“ jasno kaže da se inauguracija mora održati „nakon isteka šest godina“ od prethodne. A prethodna inauguracija je bila 7. maja 2018. godine. Očekuje se da zvanična inauguracija izabranog predsednika bude održana 7. maja.