Ovo ledeno telo je Halejeva kometa - što znači da će se pojaviti jednom, ili možda dvaput u životu. Zaista, kometa 12P/Pons-Bruks završi svoju orbitu jednom u 71,3 godine i trebalo bi da se najviše približi Suncu 21. aprila, prenosi Gardijan.
Neki izveštaji sugerišu da je 12P/Pons-Bruks primećena još u 14. veku, a nazvana je po francuskom astronomu Žan-Luju Ponsu koji ju je otkrio 1812. i britansko-američkom astronomu Vilijamu Robertu Bruksu koji ju je posmatrao 1883. godine.
Smatra se da ova kometa ima jezgro od oko 30 km (20 milja) u prečniku, a klasifikovana je kao kriovulkanska kometa, što znači da eruptira prašinom, gasovima i ledom kada se unutar nje poveća pritisak dok se zagreva.
Jedan takav izliv prošle godine učinio je da se stostruko posvetli i stekne naziv „Đavolje komete“ nakon što je izmaglica koja je okružuje formirala rogati oblik.
Dok je kometa – i njena zelena nijansa – već primećena na noćnom nebu, stručnjaci kažu da se očekuje da će postati još svetlija u narednim nedeljama.
„Očekuje se da će kometa dostići magnitudu od 4,5 što znači da bi trebalo da bude vidljiva iz Velike Britanije“, rekao je dr Pol Strom, astrofizičar sa Univerziteta Vorvik.
„Kometa se kreće iz sazvežđa Andromede u Ribe. Dok to čini, prolazi pored sjajnih zvezda koje će je učiniti vidljivijom određenih datuma. Konkretno, 31. marta 12P/Pons-Bruks će biti samo 0,5 stepeni udaljena od sjajne zvezde zvane Hamal“, rekao je on.
Međutim, dr Robert Masi, zamenik izvršnog direktora Kraljevskog astronomskog društva, rekao je da čak i ako kometa postane svetlija, i dalje bi moglo biti teško videti je i dodaje da bi osnovni instrumenti poput malih teleskopa u velikoj meri pomogli.
„Ako imate iole pristojan dvogled, svakako pokušajte da je potražite sa njim“, rekao je Mesi, dodajući da su aplikacije koje mapiraju nebo takođe korisne.
Pogledajte i: