Ruski lider je u intervjuu Dmitriju Kiseljovu, generalnom direktoru „Rusije sevodnja“ kome pripada i Sputnjik, naglasio da je ona u stanju borbene gotovosti, da i Amerikanci imaju takvu trijadu, ali da je ruska naprednija. Prema njegovim rečima, i amerikanci razvijaju nuklearne komponente, ali to „ne znači da žele da započnu nuklearni rat“.
Rekao je i da on nikada nije razmišljao upotrebi takvog oružja, ali da je Rusija „spremna“ za nuklearni sukob ako oni to žele.
Putin je poručio da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje samo u slučaju „ugroženog opstanka države, napada na suverenitet i nezavisnost zemlje“, podseća Dušan Prorković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„Intervju je dugačak i samim tim otvoreno je mnogo tema, a ono što je meni najzanimljivije, vezano je za spoljnu i bezbednostnu politiku Rusije. Mislim da tu imamo nekoliko novih momenata u odnosu na neke prethodne Putinove intervjue. O nekim stvarima je otvorenije govorio, pre svega o tom nepoverenju prema Zapadu i da će braniti poziciju Rusije svim sredstvima, uključujući i upotrebu oružja za masovno uništenje“, kaže Proroković.
Putin je na pitanje da li je zemlja zaista spremna za nuklearni rat, odgovorio da jeste sa vojno-tehničke tačke gledišta, što su zapadni mediji doživeli kao „ozbiljno upozorenje Vašingtonu“. Međutim, Prorković smatra da je „to odgovor manje Vašingtonu, a više raznim liderima i liderčićima, koji govore o eskalaciji krize u Ukrajini, okupaciji Rusije ili čak podeli Rusije“.
„Svakojakih, ludačkih ideja je bilo predhodnih meseciji. Oružje postoji da bi se upotrebljavalo. Kalkulisati da Rusija neće upotrebiti sve što joj stoji na raspolaganju i dovelo nas je dovde, a takvih kalkulacija od 2014. godine bilo je mnogo. Takođe, Putin je pomenuo i vojnu doktrinu Kine koja se tiče upotrebe nuklearnog oružja, a koja podrazumeva međusobno garantovanje bezbednosti od strane nuklarnih sila. Dakle, s jedne strane Rusija će upotrebiti nuklarno oružje ukoliko bude egzistencijalno ugrožena i to jeste poruka svima na Zapadu“, ističe Proroković.
S druge strane, Putin je tu ostavio otvorena vrata da se problemi između nuklearnih sila rešavaju na jedan dručiji način i da velike nuklearne sile ne dolaze u opasnost od međusobnog konflikta, koji može značiti i upotrebu oružja za masovno uništenje, dodao je Proroković.
„Tako da ne vidim to kao neku pretnju, više je to odgovor na ono što se dešava i predlog kako da se stvari reše. Rusija jeste najveća vojna nuklarna sila na svetu sa najsavremenijim nuklarnim naoružanjem. To se u vojnim krugovima na Zapadu zna, ali se nekako ovako u medijskom izveštavanju često izbegava ili zaobilazi“, kaže Proroković.
Vladimir Putin je rekao da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje samo u slučaju „ugroženog opstanka države, napada na suverenitet i nezavisnost zemlje“
© AP Photo / RU-RTR Russian Television via AP
Putin postavio „crvene linije“
Putinovu izjavu da će se Rusija prema Sjedinjenim Državama odnositi kao prema osvajaču ukoliko se američka vojska pojavi u Ukrajini Proroković tumači kao „pokušaj odvraćanja“.
„To je pokušaj odraćanja članica NATO da šalju svoju vojsku na teritoriju Ukrajine sa određenim mandatom. On je isto tako rekao da su vojnici iz NATO država već prisutni u Ukrajini. O tome se dosta spekuliše u javnosti, o tome ima čak i dosta video-snimaka po društvenim mrežama, ali moj utisak je da se tu više radi o komandnom kadru, o oficirima iz NATO država koji pomažu izvođenju ukrajinskih operacija, nego što se radi o nekoj pešadiji ili drugim jedinicama iz NATO država. Ukoliko bi bilo i neke formalne odluke da NATO zemlje ulaze na teritoriju Ukrajine, što faktički znači i rat protiv Rusije - to je onda novi moment, koji ko zna kuda može odvesti ovaj oružani sukob. Pretpostavljam da Putin želi da odvrati članice NATO-a da to učine, jer posle ovog navaljivanja Makrona da se tako nešto uradi, polako se ta stvar legitimizuje i ona se i može legalizovati u jednom trenutku donošenjem određenih odluka“, kaže Prorković.
Osvrćući se na Putinovu izjavu da su „zapadne zemlje, nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, mislile da završe sa Rusijom, ali su se suočile sa nemoći pred jedinstvom ruskog naroda, stabilnošću ekonomije i rastućim vojnim sposobnostima“, Prorković konstatuje da „do konsolidacije u društvu dolazi uvek kada se neprijatelj pojavi pred vratima“.
Prema njegovim rečima, Zapad je potrošio milijarde dolara da se društvo u Rusiji fragmentira, atomizira, da se ljudi suprostave jedni drugima, ali to nije dalo rezultate. Sa prvim sukobom došlo je do homogenizacije kod Rusa, jer uvek kada je jedan kolektivitet napadnut spolja, on iznutra sebe homogenizuje. Tako da taj novac silni koji je potrošio NATO zajedno sa EU, koje su potrošle SAD, Kanada i druge velike zapadne zemlje, nije doneo očekivani rezultat.
Proroković ističe da se na ovo u Rusiji sve više gleda - ne kao sukob sa Kijevom - nego kao sukob sa kolektivnim Zapadom i to, kako zaključuje, jeste veliki faktor društvne homogenizacije.
„Odnosi Rusije i Zapada su poremećeni, zato je pozicija Rusije na kolektivnom Zapadu gora nego što je bila, podrazumeva se, ali u tom opštenju Rusije sa nezapadnim svetom, ili kako Karaganov kaže ‘globalnom većinom’, ne samo da se ništa nije promenilo, nego su brojne stvari intenzivirane. Za Rusiju jeste neprijatnost ovo sukobljavanje sa Zapadom, ali istovremeno to je Rusiji pokazalo da ona ne zavisi u međunarodnim odnosima samo od te relacije sa Zapadom”, kaže Prorković.
Manevarski prostor za rusku spoljnu politiku, za rusku spoljnu trgovinu, za rusku energetsku politiku je daleko širi, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
„Drugo, Zapad je imao čitav niz loših procena. Prvo se to ticalo kolapsa ruske ekonomije koja nije kolabirala. Drugo, ticalo se ograničenosti vojnih resursa Rusije, odnosno ograničenosti vojno-industrijskog kompleksa, a mi vidimo da danas Rusija proizvodi tri do šest puta više naoružanja - u zavisnosti od toga šta posmatramo konkretno - nego što to čine SAD i zapadnoevropske zemlje zajedno“, naglašava Proroković.
Treće, ono o čemu Putin ne govori, a što se takođe kalkulisalo na Zapadu, jeste da će oni zahvaljujući toj ekonomskoj krizi i ograničavanju vojnih resursa Rusije uspeti da destabilizuju samu Rusiju i da ove izbore uvedu u neki sasvim drugačiji ritam, ali to se nije dogodilo, naglasio je Proroković.
„Zato bih rekao da se o tome i u Rusiji vodilo računa i da se sve to spremalo mnogo duže i mnogo ranije od 2022.“, kaže Proroković.
„Bal vampira“ se definitivno završava
Jedna od najjačih izjava je zapravo Putinova poruka zapadnim elitama da se njihov „bal vampira“ završava, ocenjuje Proroković.
Ruski lider je napomenuo da su ove elite vekovima „parazitirale na drugim narodima“, eksploatišući zemlje i narode Afrike, Azije i Latinske Amerike, a sada pokušavaju da zamrznu nepravedno stanje u međunarodnim odnosima.
„To je fenomenalna izjava, mislim da će se dosta citirati. On je već nekoliko puta govorio o tom konceptu ‘zlatne milijarde’, čime je zapravo pokazao i dokazao da se tu ne radi o nekoj teoriji zavere, nego o sprovođenju neke realne geopolitičke, spoljnopolitičke, ekonomske koncepcije. Kad nešto kaže predsednik Rusije to ipak više ne može da se klasifikuje u teorije zavere, niti ovako u javnom prostoru da se nazove glupošću. Jasno je potpuno šta se radi u ovom vremenu neokolonijalizma. Šest ili sedam milijardi ljudi na svetu treba da izdržava milijardu u ovim nekadašnjim kolonijalnim silama. Šest ili sedam milijardi ljudi na svetu u zemljama ove ‘globalne većine’ treba da izdržava kolektivni Zapad. Kada pogledate kako se kreću novčani tokovi, ko upravlja međunarodnim finansijskim institucijama, ko upravlja resursima, ko eksploatiše resurse, zašto dolazi do naglog osiromašenja brojnih država, onda postaje sve jasno i važno je da to govori predsednik jedne velike sile“, kaže Prorković.
Kako ocenjuje, kada ti glasovi dolaze iz ovih manjih siromašnih država ili od nekakvih političkih predstavnika opozicionih stranaka ograničenog dometa iz afričkih i latinoameričkih zemalja - onda to nema efekta.
„Ovako to ima popriličnu težinu, govori nam da mi živimo u eri neokolonijalizma i da postoje neko ko hoće protiv tog neokolonijalizma da se bori. Tako da ovo je važan spoljnopolitički signal i ponavljam, mislim da će se zbog načina kako je sve to opisano i rečeno, dosta citirati narednih dana širom sveta”, prognozira Proroković.
Upitan o mogućnosti postizanja „poštenog dogovora“ sa Zapadom, koji je do sada mnogo puta obmanuo Rusiju, Putin je rekao da ne veruje nikome, ali da su Rusiji potrebne garancije i da one moraju biti precizirane. Proroković smatra da Rusija zapravo traži pisani sporazum za osiguravanje globalnog mira, ali istovremeno ocenjuje i da će postizanje kompromisa između Zapada i Rusije podrazumevati dug proces.
„To će biti rezultat dugog pregovaranja. On ne uključuje samo rešavanje ukrajinske krize, nego i pitanje osiguravanja strateške bezbednosti i davanja međusobnih garancija, možda i formiranja nekih novih instituta u međunarodnom pravu, možda i formiranje nekih novih međunarodnih kontinentavnih organizacija, kao što je to bio slučaj sa OEBS-om sedamdesetih godina 20. veka. Ja tako shvatam ove Putinove reči... Ovo što se tiče Zapada je stav aktuelne elite, ali sa izborima za Evropski parlament, sa predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama, sa izborima koji slede i u ovoj i u narednim godinama u brojnim evropskim zemljama, moguće da će doći i neke nove elite koje će razmišljati na takav način“, smatra Proroković.