U posebno teškom položaju su starije poljoprivrednice koje nemaju plaćeno ni zdravstveno ni penziono osiguranje.
RTV je prenela iskustva nekoliko žena koje su postigle zavidan uspeh u poljoprivredi, iako su žene na selu, kako smatra zaštitnik građana, društveno nevidljive i nalaze se u lošem materijalnom položaju a imaju ključnu ulogu u opstanku i razvoju ruralnih sredina.
Sanja Kuzmanović sa Čeneja, inače po obrazovanju ekonomista, posle otkaza u firmi koji je, kako kaže dobila kada je ostala trudna, započela je organsku proizvodnju zahvaljujući tome što joj se suprug već bavio ratarskom proizvodnjom. Danas porodica Kuzmanović ima deset plastenika, a Sanja je vlasnica gazdinstva.
Tanja Ajeti, predsednica Udruženja žena Gorska ruža iz Rakovca, bavi se očuvanjem tradicije i kulture tog mesta. Napominje da je jako važno da se žene udružuju jer bez njih nijedno selo ne bi opstalo.
Gordan Radović sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu kaže da je danas malo bolja situacija što se tiče položaja žena na selu, ali da se imovina i dalje uglavnom vodi na muškog člana porodice.
„Manje od 10 odsto ukupnih poljoprivrednih površina je u vlasništvu žena, a svak 14 žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva. Žene su najčešće angažovane u tzv. ekonomiji brige, u tom neplaćenom radu, u staranju za članove porodice i rad na imanju, a posebno u teškom položaju su starije žene koje su starije i koje često nemaju penziono i zdravstveno osiguranje“, napominje Radovićeva.
Pogledajte i: