Zaharova je za ruski Prvi kanal rekla da, prema njenom osećaju, rast aktivnosti Pariza u Kavkaskom regionu predstavlja „svojevrsnu kompenzaciju u društveno-političkoj svesti“ usled propasti francuske politike u Africi.
Prema rečima Zaharove, eksperimenti Francuske na Kavkazu uključuju „tobože mirovne napore“.
„Mi ipak razumemo da to nema nikakve veze s mirotvorstvom. Celu mirotvoračku ulogu u kontekstu rešavanja pitanja Nagorno Karabaha kao posrednik je na sebe preuzela i ispunila upravo Rusija. Sada želimo da se nadamo da je najsloženija faza iza nas, ako oni, Francuska kao članica NATO-a ne počnu ponovo da dolivaju ulje na vatru tamo“, rekla je Zaharova.
Krajem februara premijer Jermenije Nikol Pašinjan posetio je Francusku i sastao se s predsednikom te zemlje Emanuelom Makronom koji je izjavio da Pariz podržava napore za uspostavljanje pravednog i stabilnog mira na Južnom Kakvkazu. Makron je naglasio da je Azerbejdžan dužan da otkloni dvosmislenost kada je reč o teritorijalnoj celovitosti Jermenije i karata na osnovu kojih će se raditi na delimitaciji i demarkaciji granice.
Jerevan je tokom prošle godine počeo da dobija vojnu pomoć od Pariza. Prva partija oklopnih vozila bila je dopremljena preko Gruzije. Ministar odbrane Francuske Sebastijan Lekorno je izjavio da će Francuska obučavati jermenske vojnike u oblasti PVO.
Nagorno Karabah je pre 35 godina saopštio da jednostrano istupa iz Socijalističke Sovjetske Republike Azerbejdžan. Posle raspada Sovjetskog Saveza i oružanog sukoba s Azerbejdžanom početkom devedesetih region je godinama postojao kao nepriznata republika koju naseljavaju Jermeni.
U septembru 2020. u Nagorno Karabahu su obnovljena borbena dejstva, a uz posredovanje Moskve 10. novembra strane su se dogovorile da obustave vatru. Azerbejdžan je 19. septembra prošle godine u Karabahu započeo vojnu operaciju koja je trajala 24 sata. Predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev je nakon svega izjavio da je zemlja obnovila svoj teritorijalni integritet, a vlasti regiona su de fakto objavile da se nepriznata republika raspušta od 1. januara ove godine.
Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli da razmatraju budući mirovni sporazum. Krajem maja 2023. godine premijer Jermenije Nikol Pašinjan je izjavio da je Jerevan spreman da prizna suverenitet Azerbejdžana u sovjetskim granicama, zajedno s Nagorno Karabahom.