Pronikao u dušu Srbije, verovao u dobro, stvarao večnost: Uroš Predić u Galeriji SANU

Ovoga puta dve institucije spojio je umetnik Uroš Predić (1857-1953), koji je tokom čitavog svog dugog i stvaralački izuzetno plodnog života bio neraskidivo povezan sa Maticom srpskom i SANU.

Crtež, intelktualnost, akademski postulati i vera u dobro, lepo i istinito su odredili Predićevu ličnost i naveli autore da izložbu naslove „Uroš Predić – dostojanstvo svakidašnjice“:

„Naslikao je najveći broj religioznih predstava u našoj sredini, a zapravo je predstavio svet oko sebe – realan, na pozitivističkim načelima ustrojen, svet koji je video, svet svojih rođaka i prijatelja, svet prirode i običnog čoveka kome je dao neprolaznu auru onostranosti“.

Borozan naglašava da je Uroš Predić bio „unikatna pojava bez uzora i sledbenika, čudnovata i kompleksna ličnost“:

„Prevodio je iz glave Dantea na italijanski, Branka Radičevića na nemački, ispravljao Lazu Kostića i njegove prevode Šekspira na engleski - renesansni pojedinac u doba koje je galopiralo drugim tokom“.

Borozan kaže da je bilo teško od skoro 1.700 slika izdvojiti dela za izložbu:

„Predić je živeo skoro 100 godina, stvarao više od osam decenija i ostao je zapamćen kao najvoljeniji srpski slikar kultnih žanr predstava koje svi znamo, kao slikar patriotskih ikona od kojih je najpoznatija 'Kosovska devojka'. Slikar je i sentimentalnih predstava dece - jedna vrsta pandana čika Jovi Zmaju u našoj svesti. Ali ono što nije dovoljno poznato široj javnosti jeste da je Predić bio duboko misaoni pojedinac, izraziti intelektualac i individualac. Stalno je bežao od gužve, vreve i ljudi, a taj svet ga je stalno tražio“.

Predić je i poslednji veliki pravoslavni ikonograf:

„Ako tražimo posebnost Predića, pored portretnog slikarstva i njegovog oštrag oka da pronikne u dušu pojedinca koga prikazuje a da ne izostavi socijalni status, onda je to zasigurno religiozno slikarstvo gde je on u rangu najvećih evreopskih slikara 19. i prvih decenija 20. veka. Geneza njegovog religioznog slikarstva je refleksija njegovog bića. Skeptičan, ciničan, pesimističan, ali istovremeno i religiozan, čovek koji je tražio da se sahrani po pravoslavnom obredu. Neretko koketirajući sa raznim inteletualnim novotarijama, koje su dolazile do granice pravoslavlja poput Šopenhauerovih idela, taj isti Predić je ostavio najveći broj religioznih predstava u našoj sredini i to ne samo za crkvu, nego i za građanstvo. Ako opet tražimo umetnika čiju su ikonu slavsku morali imati sve uglednije srpske građanske porodice, onda je to Predić, a neke od tih kapitlanih slika se nalaze i u Galeriji SANU“.

Borozan ističe da je Predić bio poetični slikar dečijih igara, ali istovremeno britak um koji je na aktivistički način raskrinkavao socijalnu nepravdu:

„Bio je veoma osetljiv na socijalnu nepravdu, na klasne divergencije koje su se počele rađati u njegovo doba sve do uspona kapitalizma i njegovog raslojavanja. Bio je protivnik modernizacije, a istovremeno uvek u tom modernom svetu“.

Koautor izložbe je istakao i Predićevo drugovanje sa velikim umetnicima kakvi su bili Đoka Jovanović, Paja Jovanović, Marko Murat, prijateljstva sa velikim i uglednim magnatima kao što je Dunđerski, Vajfert, Nikola Spasić, kao i slikanje portreta velikih umetnika, kompozitora, književnika poput Laze Kostića.

„Predić je do kraja života verovao, ponekad sa sumnjom, ponekad rezignirano, ponekad lamintirajući nad sadašnjošću, u pokušaj preobražaja društva. Njegovo slikarstvo je duboko skeptično, ali i nastalo na idealima prosvetiteljstva i težnje da zajednica može da se promeni lepim i poučnim“.

U Galeriji SANU izložena su dela iz Galerije Matice srpske, Srpske akademije nauka i umetnosti, Narodnog muzeja Srbije, Narodnog muzeja Zrenjanin, Matice srpske, Srpske pravoslavne crkve, Muzeja grada Beograda, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

Koautorka izložbe Snežana Mišić skreće pažnju na tri dela koja do sada nisu bila izlagana – „Tajna večera“ i „Vaskrsenje Lazarevo“ iz privatnih kolekcija i „Predstava svetog Dimitrija“ iz Fonda Biblioteke SANU:

„Želeli smo da pokažemo životne i stvaralačke prostore Uroša Predića - Orlovat, Beč i Beograd, koji su ga oblikovali i presudno uticali na njegovo umetničko stvaralaštvo. U Beču je završio Akademiju umetnosti i napustio mesto asistenta vrativši se u svoju otadžbinu. Izložili smo dva rada za koja je bio nagrađen na akademiji – 'Starac sa bradom' i čuvenu 'Nadurenu devojčicu', koja je 'Mona Liza' naše kolekcije. Nastala 1879, od te slike se gotovo do kraja svog života nije odvojio i 1949. godine odlučio je da je pokloni Matici srpskoj. U pismu navodi da ispunjava svoju davnašnju želju, ali da nije mogao sve te decenije da se oprosti od nje jer je želeo da je gleda u svom ateljeu“.

Kao hroničar građanske elite 19. i prve polovine 20. veka uradio je oko 1.000 portreta, a izložba u SANU završava se portretima kralja Petra i Aleksandra Prvog Karađorđevića i kompozicijama velikog formata sa predstavama svetog Đorđa i svetog Nikole, najčešćih svetitelja na njegovim delima.

Mišić posebnu pažnju skreće na dve kompozicije – „Sveti Nikola spasava brodolomnike“ i „Sveti Nikola i patrijarh Lukijan“ (iz Patrijaršiskog dvora), kao i na panorame Beograda koje je slikao tokom Prvog svetskog rata povlačeći se u svoj svet ideala kako bi se sačuvao od ratnih strahota.

Izložba u Galeriji SANU može se pogledati do 26. maja uz stručna vođenja, predavanja i program za decu.

Pogledajte i: