O njima se nedovoljno govori: (Ne)obična priča mladih srpskih naučnika - po svim zakonima fizike

Upoznali su se i dopisivali u vreme korone. Ana tada nije ni znala da Stefan studira dva fakulteta, samo da je uspešan na Fizičkom. Posle karantina počeli su da se viđaju, rodila se ljubav, pa je Stefan s njom ipak podelio da uporedo studira i na Elektrotehničkom fakultetu.

„On je tako „smotano“ završio ETF, fiziku je završio ranije, u junu, a elektrotehniku u septembru. Samo je došao kući i rekao, ja sam završio. Što nisi zvao, što nisi rekao, da te sačekam, da nekako obeležimo? Onda sam mu rekla, e sad ćeš na mreže. Nije hteo da se eksponira, pa sam se sat vremena ubeđivala da tako nešto treba da objavim. I jedan je uspeh, a kamoli dva fakulteta, posebno sa takvim prosekom“, priča nam Ana.

Stefan u dva indeksa ima 84 ocene, 84 desetke. Iako sada ima svoj ličnog PR-a, sa kojim živi i radi, i dalje ne voli publicitet.

On je Beograđanin, a Ana je iz Čačka, ima 25 godina, uvek je bila đak generacije, ali joj je u školi, kaže, bilo dosadno, sve dok nije stigla do fizike. Sve se promenilo, otvorila se priča o česticama koje ne vidimo, onima u svemiru, priča o tome šta sve fizika može ili pokušava da objasni.

Na masteru je pokupila nagradu za najbolji rad, sada je druga godina doktorata, bavi se hiperboličkim kristalima, teorijom polja u zakrivljenom prostoru i teorijom kondenzovanog stanja.

„Zapravo, bavi se materijalima u zakrivljenom prostoru, da bi ste razumeli, možete da zamislite sferu ili loptu. Lepim neki materijal, da zadrži taj oblik, gledam šta se dešava sa njim, ispitujem njegove osobine“.

Upitana da li bi njen rad mogao da ima primenu u svakodnevnom životu, u proizvodnji, kaže da je o tome još ranog govoriti, dok ne otkrije malo više.

„Ali ako otkrijemo neke zanimljive osobine, možda provodnost bude bolja kada materijal napravimo u takvom obliku, umesto pravilnog. Za sada je to uspešno izvedeno u eksperimentu, foton kad se nađe na takvoj rešetki, ponaša se kao da je u zakrivljenom prostoru, ali to je sve novo. Prvi radovi na ovu temu su izašli posle 2018. godine, poprilično nova oblast“, objašnjava Ana.

Stefan i Ana obnovili su jedno važno takmičenje koje se ugasilo sa koronom, Turnir mladih fizičara.

„Pojavili su se neki problemi, bivši takmičari kao što su Petar i Miloš Petrašinović su nam prišli i rekli da bi jako želeli da to obnove. Mi smo ih podržali, rekli da ćemo biti tu i da ćemo učestvovati u organizaciji, tako je krenulo. Pored Turnira mladih fizičara u komisiji smo za regularno takmičenje u srednjim školama, trenutno sastavljamo zadatke za četvrtu godinu“, kaže Ana.

Stefan dodaje da ga je ovo takmičenje ponovo okrenulo ka Elektrotehničkom fakultetu. Sa kolegama je u kontaktu, ali sada sarađuju.

„Bilo nam je korisno da jednu vežbu za takmičenje odradimo na ETF-u, kontaktirao sam svoje profesore sa Osnova elektrotehnike. To su eksperimentalni zadaci, a jedan je podsećao na jednu od laboratorijskih vežbi, znao sam da imaju aparaturu. Profesorima je bilo vrlo drago što mogu da pomognu, izašli su nam u susret“.

Ovde se rad sa mladima koji žele da dublje uđu u čarobni svet fizike ne završava. Ana je trenutno i rukovodilac, a Stefan stručni saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica. Prošle godine bili su zajedno mentori, radili su sa decom u istom timu.

„Mislim da je najveća sreća u životu baviti se onim što voliš, mi se time bavimo, sve ostalo ide sa tim. Rad sa decom nam ne pada teško. Radimo sa najboljima iz ove zemlje. To su takmičari iz fizike, deca koja vole nauku, koja žele da nauče više“, kaže Ana.

Stefan dodaje da se on i Ana od ove godine zajednički bave jednim važnim istraživanjem. Deo su tima koji je dobio podršku Fonda za nauku Republike Srbije u okviru projekta Promis.

„To je tim od šestoro ljudi, nas dvoje, još dvoje kolega sa fakulteta koji su moja generacija i dvoje starijih koji su nedavno doktorirali. Svi se i privatno družimo. Imali smo zajedničku ideju, s obzirom da se sve oblasti kojima se bavimo daju povezati“, objašnjava.

Stefana smo pitali i da li je, nakon što ga je Ana na društvenim mrežama promovisala kao genija imao ponude za posao, kaže da su ga kontaktirali samo brojni mediji, nije bilo ni jednog poziva sa takvom ponudom.

„U međuvremenu me je kontaktirala samo kompanija Mocart radi stipendije, sa idejom koja jeste bila neka vrsta ponude za posao. Naravno, nisam želeo da radim u Mocartu, ali sam ipak dobio stipendiju, što je bilo korektno“, kaže Stefan za Sputnjik.

Upitan da li je razmišljao o tome da bi sa dva fakulteta bolje prošao u inostranstvu, oboje bi mogli da imaju sjajne karijere, Stefan kaže da je novac bitan, ali nije jedini faktor za takvu odluku.

„Što se tiče nauke u inostranstvu ili ovde, novac i nije neki, meni verovatno i ne bi bilo bolje u inostranstvu. Imam kuću u Beogradu. Imam više novca ovde nego kao doktorand u inostranstvu. Imam više prijatelja koji su otišli, čujem kako to izgleda, pogotovo u današnje vreme. Da se bavim finansijama, programiranjem, bilo bi više novca, ali ako hoću baš naukom da se bavim, to sam izabrao, u neku ruku mi je i bolje u Srbiji“.

U Srbiji nije moguće sresti velika imena svetske nauke, ali je, dodaje, atmosfera slobodnija, mnogo je manji pritisak.

Ana to potvrđuje, iako trenutno žive pod priličnim pritiskom. Ovaj mladi par koji radi važne stvari za budućnost fizike u Srbiji, bira venčanicu i odelo. Svadba je krajem aprila.