Specijalna operacija u Ukrajini

Ispovest ruske balerine sa fronta: Otišla sam kako bih zaštitila otadžbinu

Prva ruska heroina pod nadimkom Valkira, zamenik komandanta jurišne čete „Espanjoli“, u intervjuu Sputnjiku otkrila je kako se balerina snalazi u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.
Sputnik
Zašto ste se priključili specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini i kako se pojavila želja za tim? Vi ste balerina. Da li Vam to baletsko iskustvo pomaže na prvoj liniji fronta?
„Pojavila se želja, pre svega, da zaštitim domovinu i da budem od koristi. Prvo sam počela da radim u humanitarnoj pomoći. Prvobitno nisam znala kako se koristi automat i nisam mislila da mogu da ga ponesem. Jednom sam u okviru humanitarne pomoći poslala torbe koje su stigle upravo u ‘Espanjolu’. Dobila sam snimke od svog komandanta, Turkanova Mihaila, koji ima nadimak Pitbul. Razgovarala sam sa njim i on mi je rekao da dođem i probam. Shvatila sam da bi takva šansa mogla da se dogodi jednom u životu, jer je čast braniti domovinu. I to je čast koja nije svima data, zato sam htela to da iskoristim.
Ja sam po profesiji balerina i igram u pozorištu. To mi pomaže da izdržim neke fizičke napore. Na Akademiji ruskog baleta se prolazi neka vrsta vojničke obuke, to je vojska za devojke koja nam formira ličnost. Tako da mogu reći da mi to iskustvo pomaže, bez obzira što to čudno zvuči“, rekla je ona.
Zašto ste izabrali nadimak Valkira?
„Ja sam član motokluba, međunarodnog ženskog motokluba ‘Noćni valkiri’ i ovde sam došla sa nadimkom pod kojim sam tamo poznata. Komandir je rekao da ću se zvati Valkira i tako je i ostalo. Naredbe komandira se ne dovode u pitanje“, navela je ona.
Prvobitno ste u „Espanjoli“ radili u sanitetskoj jedinici, a sada ste zamenik komandira čete. Kako ste uspela da prođete taj put?
„Iskreno, to mi nije bio cilj. Komandir nam daje mogućnost da učimo od njega, prenosi nam svoje iskustvo, uvek je sa nama na poligonima, na vežbama i na prvoj liniji. Zahvaljujući njegovim komandama smo uspešno izašli iz mnogih situacija. U trenutku kada je bio teško ranjen to je bila njegova odluka, da pokušam na toj poziciji. Ja imam neke organizacione sposobnosti i on je to u meni prepoznao, istakla je ruska heroina. Da li sam uspela ili ne, o tome bi trebalo da komentarišu vojnici čete i komandir. Međutim Espanjoli imaju devizu: „Ne odustati i ne predati se“, istakla je ruska herojina.
Da li je teško komandovati muškarcima i da li ste se uplašili kada su Vam dali tu dužnost?
„Nije mi bilo strašno, ali sam se plašila da ću izneveriti, pre svega komandanta. Nisam znala od čega i kako da počnem kao neko ko je na čelu jurišne čete koju čine muškarci. S obzirom na to da sam imala primer pored sebe uspela sam. Čast je da makar malo ličim na našeg komandira“, rekla je ona.
Žena u četi je pojava koja se ne sreće često. Sa kakvim ste se sve poteškoćama suočavali u rovovima tokom borbi?
„Nema poteškoća kada devojke ratuju sa muškarcima, jer smo svi na bojnom polju isti - borci. U 'Espanjoli' i u našim jedinicama momci shvataju da nam je potrebno malo prostora. Mi čak i ne moramo da im kažemo, ako, na primer, moramo da se malo sklonimo. Jedino je problem da tokom zime peremo kosu. Hvala ljudima koji nam donose humanitarnu pomoć i šampone za suvo pranje kose, jer je to toliko važno da mi je i teško da objasnim. Što se ostalog tiče ne mogu da kažem da se suočavamo sa nekim ozbiljnim poteškoćama, čovek se na sve navikne“, zaključila je ruska balerina i zamenik komandanta u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.
Pogledajte i:
Komentar