Istraživanje Nove srpske političke misli urađeno za potrebe RT Balkan u periodu od 17. do 26. februara na uzorku od 1.000 stanovnika pokazala je da se sankcijama Rusiji protivi 83,2 odsto ispitanih građana Srbije.
„To je pitanje koje postavljamo periodično u poslednje dve godine i sada smo dobili pomalo iznenađujući rezultat – ne u smislu nalaza, nego u smislu najvećeg procenta ljudi koji se tome protive. Iako protivljenje sankcionisanju Rusije nikad nije ni išlo ispod 79 odsto, sada dobijeni podatak je posebno frapantan u svetlu dugotrajnih i rastućih pritisaka na Srbiju“, ukazao je Đorđe Vukadinović, koordinator istraživanja.
Srbi protiv NATO-a
Da li je to srpski inat – o tome se, kako on kaže, može nagađati, iako veruje da je u pitanju „miks“ i emocionalnih i racionalnih elemenata – odnosno uviđanja Srba da bi takva opcija bila loša ne samo po interese srpsko-ruskih odnosa nego i po interese Srbije.
„Pritisak da se sankcije uvedu je nekad brutalniji, nekad blaži, ali očigledno ne daje nikakve rezultate. Promovisanje antiruskog narativa u javnosti Srbije jednostavno ima slabu ili nikakvu prođu uprkos svom pritisku i lobiranju i različitim političkim, medijskim i propagandnim delovanjima“, smatra Vukadinović.
U gotovo istoj meri u kojoj se protive antiruskim sankcijama Srbi se protive i ulasku Srbije u NATO. Čak četiri petine građana, odnosno 84,6 odsto ispitanika ne želi da Srbija uđe u Alijansu, dok je procenat onih koji bi se priključili tom savezu 7,6 odsto.
„To su rezultati koji se pojavljuju i u drugim istraživanjima, i zato bih rekao da se ovo pitanje i ne postavlja tako često u našoj javnosti, baš zato što je više-manje poznato kakav je odgovor. Zato se i izbegava jer je to prilično poguban nalaz za pristalice evroatlanskih integracija“, pojašnjava Vukadinović.
Srbi vole BRIKS
Srbi, dakle, nikako ne vole NATO, ali zato vole BRIKS. Na pitanje da li podržavaju uspostavljanje najčvršćih veza sa Rusijom, Kinom i drugim članicama te organizacije, 68,8 odsto izjasnilo se pozitivno. Toj saradnji se protivi 12,8 odsto ispitanika dok dvadesetak procenata anketiranih nema stav – što Vukadinović objašnjava činjenicom da je BRIKS relativno nova tema o kojoj se ne priča puno u javnosti.
„BRIKS nije isti tip organizacije kao NATO ili EU, nije im ni sličan, ali ga javnost doživljava kao ekonomsko-kulturološku alternativu evroatlantskim integracijama. Tako je to pitanje, čim se pojavilo, steklo većinsku naklonost većine građana Srbije“, kaže Vukadinović.
Rezultati ankete, pokazali su i da, iako kad je reč o NATO članstvu među Srbima nema ni traga pozitivnog odnosa, prema EU postoji načelno pozitivan stav – ali samo pod uslovom da se od Srbije zauzvrat ne traži nezavisnost Kosova i Metohije.
Šta Srbi misle o Evropskoj uniji
Tako da, kada se pitanje o ulasku u EU konkretizuje, odnosno poveže sa defakto i dejure prihvatanjem nezavisnosti takozvanog Kosova procenat onih koji podržavaju članstvo pada sa 42 na svega 12 odsto. Protivljenje Evropskoj uniji raste na čak 76 odsto. U principu, Srbi nemaju ništa protiv EU, ali cenu, koja se od njih traži za „ulaznicu“ u to društvo – neće da plate.
„Nažalost, ta trampa i nepristojna ponuda jeste na stolu i nije to više nikakva spekulacija, već je sada i zvanično predstavljeno od strane i organa i lidera EU. To je realan uslov, ako francusko-nemački plan postane deo pregovaračkog procesa, a kažu da jeste ili da će postati. Dakle, to nije hipotetičko ni spekulativno pitanje, već se tiče onoga što je realno na dnevnom redu“, ističe Vukadinović.
Ali, procenat onih koji su spremni da daju Kosovo i Metohiju kako bi se priključili EU jedva da je malo manji od onih koji podržavaju ulazak Srbije u NATO. Srbi na to jednostavno ne pristaju.
Koliko je relativan procenat načelne podrške EU, vidi se i iz pitanja koje se odnosi na to kolike su šanse da zemlja u taj blok uđe u narednih 10 godina.
Svega 6,4 odsto misli da su šanse velike, dok gotovo 80 odsto ljudi veruje da su šanse da se priključi toj zajednici male ili nikakve.
„To pokazuje objektivni porast skepticizma, ili možda pre treba reći realizma u pogledu evrointegracija. EU ima još uvek uslovno rečeno pozitivan imidž ali je on itekako okrnjen maćehinskim odnosom EU prema Srbiji i Srbima, tako da kada se pitanje o članstvu u toj organizaciji stavi u real-politički kontekst, procenat podrške opada“, istakao je Vukadinović.
Čvrst nacionalni konsenzus oko ključnih pitanja
Na pitanje o poziciji Srbije na Kosovu i Metohiji 59,8 odsto ispitanika odgovorilo je da veruje da je pozicija slabija nego pre deset godina, 5,8 odsto misli da je jača dok je 16,6 odsto vidi kao istu kao pre jedne decenije.
„Interesantno je da se u tome da je pozicija slabija slažu manje-više simpatizeri i vlasti i opozicije, kao što između njih postoji i konsenzus u otporu sankcijama, odbijanju nezavisnosti Kosmeta i članstva u NATO-u kao i u podršci BRIKS-u. Tako apsolutno ubedljive brojke pokazuju čvrst nacionalni konsenzus oko ovih pitanja“, zaključuje Vukadinović.
Na dnevnopolitičkom nivou, podeljenost javnosti je mnogo veća, što se vidi u odgovorima na pitanja o stavovima u pitanju regularnosti izbora i oko toga treba li da budu ponovljeni. Da su izbori bili regularni veruje 31,8 odsto, a oko 35,8 misli da je glasanje pokradeno. Da je bilo manjih propusta koji nisu uticali na ishod izbora smatra 18,2 odsto, piše „RT Balkan“.
Kada je reč o ponavljanju izbora, sa „da“ je odgovorilo 29,6 odsto građana, a sa „ne“ 53 odsto.
Pogledajte i: