Već pred kraj sankcija Zapada i sami Kinezi su počeli da se doseljavaju masovnije u Srbiju, njihove tezge su osiromašenom narodu nudile robu po pristupačnim cenama a država je pravila aranžmane pokušavajući da obezbedi i političku ali i ekonomsku podršku. Setimo se samo toga da je posredstvom kineskih kompanija u Srbiju stizala i nafta zahvaljujući međunarodnom projektu „Nafta za hranu“.
Danas Srbiju zapadni lideri optužuju da previše sarađuje sa Kinom, i tu ne misle samo na političku saradnju. Konkretno, zameraju nam što uzimamo kineske kredite, što njihove firme izvode građevinske radove u Srbiji, što su kupile neke naše velike kompanije, poput RTB Bora. O tome da im je lajt motiv u zamerkama postao kineski „Pojas i put“ – projekat kojim Kina jača svoju ekonomsku moć u svetu ali, uključuje i slabe, nerazvijene zemlje u globalnu ekonomiju, ne treba posebno ni isticati. A takve zamerke nemaju samo prema Srbiji.
Međutim, ispostavlja se da je, uprkos ovim antikineskim ekonomskim savetima Zapad sklon da „zažmuri na jedno oko“ i svoje firme pušta da nesmetano trguju sa Kinom. Vidi se to i po tome što je Kina uspela da udvostruči izvoz.
Volstrit džornal piše da je ova eksplozija rezultat nastojanja Pekinga da oživi ekonomski rast. Po njima, svet bi ponovo mogao da doživi „kineski šok” jer će tržišta biti preplavljena jeftinom robom iz ove zemlje.
Kineske firme (fabrike), naime, podržane jeftinim državnim kreditima proizvode sve više automobila, mašina i potrošačke elektronike nego što lokalno tržište može da apsorbuje. Analitičari ovog lista podsećaju da su krajem 90. godina prošlog veka Sjedinjene Američke Države i globalna ekonomija doživeli „kineski šok”, odnosno rekordan uvoz kineske robe po povoljnim cenama za potrošače. Tada je uvoz robe iz Kine pomogao da se inflacija održi na niskom nivou, ali je istovremeno doveo do gubitka radnih mesta u lokalnoj proizvodnji i zatvaranja celih fabrika na Zapadu.
Prvi „kineski šok” snizio je cene robe u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je od 1999. do 2011. godine doveo do toga da više od dva miliona ljudi ostane bez posla jer proizvođači nameštaja, igračaka i odeće nisu uspeli da se izbore sa konkurencijom.
Situacija prema mišljenju ekonomista sada može da bude još komplikovanija, pošto Kina može da preplavi tržište visokotehnološkim proizvodima po niskim cenama.
Kako će sve to uticati na ekonomsku situaciju u svetu, pa i kod nas, hoće li produžiti ekonomsku krizu, koja preti ozbiljnom recesijom mnogim zapadnim zemljama teme su o kojima Jelica Putniković u današnjoj „Energiji Sputnjika” razgovara sa Bojanom Stanićem, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
O emisiji „Energija Sputnjika“
„Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi Jelica Putniković, stručnjak za energetiku.
Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog utorka u 21.00.