Ovaj eksperiment dokazuje održivost korišćenja skoro neograničene količine energije u formi energije Sunca iz svemira, piše Spejs.kom, dok Nju sajentist navodi – pozivajući se na istraživače – da bi prvi eksperiment prenosa energije na Zemlju iz svemira mogao dovesti do stanice solarne elektrane bazirane u svemiru za 10 godina.
Takva stanica imala bi koristi od veće izloženosti Suncu, zbog nedostatka oblaka i atmosfere, uz mogućnost da izbegne mrak tokom noći. Procenjeno je da bi prikupljači energije u svemiru mogli potencijalno da daju osam puta više energije od solarnih panela na bilo kojem mestu na globusu.
Za bežični transfer energije zaslužan je „MAPL“ (MAPLE), niz fleksibilnih i laganih mikrotalasnih predajnika snage i jedan od tri instrumenta koje nosi SSPD-1, lansiran u januaru 2023. u okviru Projekta solarne energije u svemiru (SSPP) Kalifornijskog instituta tehnologije (Kaltek), čiji je primarni cilj ubiranje sunčeve energije u svemiru i njen prenos na površinu Zemlje.
„Kroz eksperimente koje smo dosad vodili dobili smo potvrdu da MAPLE može uspešno da prenosi energiju do prijemnika u svemiru. Takođe smo bili u mogućnosti da programiramo usmeravanje njegove energije na Zemlju, što smo detektovali ovde u Kalteku. Naravno, testirali smo ga na Zemlji ali sada znamo da može da preživi put u svemir i da tamo operiše“, rekao je u saopštenju kodirektor SSPP dr Ali Hadžimiri.
„MAPL“ je demonstrirao bežični prenos energije kroz svemir slanjem energije sa predajnika na dva odvojena niza prijemnika udaljena oko metar, gde je transformisana u struju. To je korišćeno da upali par LED dioda.
Instrument je potom emitovao energiju sa sićušnog prozora instaliranog u jedinici na krov Laboratorije inženjeringa Gordon i Beti Mur u Kaltekovom kampusu u Pasadeni.
S obzirom da „MAPL“nije zapečaćen, eksperiment je takođe pokazao njegovu sposobnost da funkcioniše u surovom okruženju svemira, podvrgnut velikim promenama temperature i izložen solarnoj radijaciji. Uslovi koje je iskusio ovaj prototip uskoro će osetiti velike jedinice SSPP-a.
„Koliko mi znamo, još niko nije demonstrirao bežični prenos energije u svemiru, čak ni sa skupim, krutim strukturama. A mi to radimo sa fleksibilnim, laganim strukturama i sopstvenim integrisanim kolima. Ovo je prvi put!“, naveo je Hadžimiri.
Planirano je da će se SSPP na kraju sastojati od grupe modularnih svemirskih letelice koje prikupljaju sunčevu svetlost, pretvaraju je u struju a potom u mikrotalase koji se potom emituju na velike udaljenosti, uključujući nazad na Zemlju gde je energija potrebna. To bi moglo da uključi regione na planeti koje trenutno postojeća energetska struktura slabo opslužuje.
„Na isti način na koji internet demokratizuje pristup informacijama, nadamo se da će bežični transfer energije demokratizovati pristup energiji. Nijedna infrastruktura za prenos energije neće biti potrebna na tlu da primi ovu energiju. To znači da mi možemo da šaljemo energiju u udaljene regione i oblasti razorene ratom ili prirodnim katastrofama“, zaključio je Hadžimiri.
Pogledajte i: