Ako nisu uspele sankcije, diplomatija, moraćemo da pošaljemo tamo svoju vojsku – u ovom ključu Lukić tumači „otkrovenje“ Njujork tajmsa da Rusija nije saterana u ćošak, da je i pod sankcijama jednako moćna kao ranije, a da je u nekim delovima Azije, Afrike i Južne Amerike njen uticaj čak porastao. Takav trend potvrdio je i ministarski sastanak G20 u Rio de Žaneiru na kom je učestvovao i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, koji je rekao da nisu prošla nastojanja zapada da „ukrajinizuje“ dnevni red skupa.
Zapad ne priznaje da ne može da pobedi
Kako kaže Lukić, Amerikancima i Zapadu je postalo jasno da Rusiju ne mogu da izoluju još otkad da početku sukoba u Ukrajini nisu dobili podršku globalnog Juga.
„Sada se čini da Zapad pokušava da nađe neki izlaz iz te situacije ali deluje da sve što čini radi protiv sebe i sa posledicama koje urušavaju svetsku ekonomiju i predstavljaju ozbiljnu pretnju svetskom miru i opstanku čovečanstva s obzirom na veliku pretnju nuklearnim ratom i na izazove koji se događaju maltene stalno. Zašto? Zato što Zapad još ne želi da prizna da ne može da dobije rat u Ukrajini, da ne može na ovaj način da pobedi Rusiju. Jedini način da stekne šansu za to jeste da pošalje svoju vojsku“, objašnjava Lukić, ističući da Zapad istovremeno zna da će u tom slučaju Rusija dati mnogo jači odgovor što mu ne odgovara jer će opet da izgubi.
On podseća da Rusija ima ogromne vojne potencijale, mnogo veće od onih koje je dosad pokazala, i da bi zato Zapad trebalo da promeni politiku, prizna da hegemonija koju je imao do sada ne može da opstane i da se dogovori sa ostatkom sveta koji predstavlja većinu:
„Globalni Jug ali i Istok i dve glavne sile, Rusija i Kina, takođe treba da imaju svoje interese i neće da dozvole da im neko gospodari. Dosta je bilo igre gospodara i roba, rob je ustao i ne želi više da bude rob već želi da se svet razvija na principima ravnopravnosti i suverenosti.“
Globalno gledano, primećuje naš sagovornik, Zapad nema podršku ostatka sveta i to je ono što pokazuje da se mi nalazimo u prelaznoj situaciji kad prestaje dominacija Zapada i hegemonija SAD, a i zbivanja u Ukrajini pokazuju da Zapad, koji u Ukrajini brani zapravo sebe, gubi svoju poziciju.
Rusija ne može biti pokorena
Profesor ekonomije dr Bojan Dimitrijević konstatuje da multipolarni svet očigledno sve više jača.
„Dugo nasleđe neokolonijalizma i različitih ratova i ponašanja Zapada, a u prvom redu SAD poslednjih 70 god ostavilo je takav trag da zemlje Juga, najveći deo zemalja Afrike, Latinske Amerike i Azije jedva čekaju alternativu koja se pojavljuje u vidu Kine ekonomski i u vidu Rusije u smislu vojne ravnoteže a da ne haju mnogo za američke pritiske“, smatra profesor.
Objašnjavajući zašto toliki paketi zapadnih antiruskih sankcija nisu imali željenog efekta, on kaže da zemlje koje su energetski, resursno, u pogledu hrane i zdravstva samodovoljne teško mogu da budu pokorene sankcijama, a da je Rusija ne samo ogromna po teritoriji nego je i zemlja najbogatija resursima.
Na pitanje, zašto onda EU i SAD posežu za novim 13. paketom sankcija, sagovornik Sputnjika nudi više objašnjenja:
„Prvo bi moglo da bude da sankcije pokazuju nemoć Zapada, a da se i dalje sprovode i donose po inerciji jer treba pokazati sopstvenom javnom mnjenju da nešto pokušavaš. Ako već sve teže ide vojna pomoć Ukrajini, naročito kad je reč o SAD, onda treba da glumiš da nešto radiš - navlačiš Ukrajinu i dalje u uverenju da sankcije ipak predstavljaju nešto što Zapad čini protiv Rusije. S druge strane, svi su svesni da sankcije ne pogađaju svoju metu što pokazuje nemoć“, ističe Dimitrijević.
Kao još jedan argument on navodi procene nekih na Zapadu da će sankcije početi da dejstvuju na srednji rok i duži vremenski period i da će zaustaviti Rusiju u tehnološkom napretku i otežati joj platni promet.
„Međutim, kako vreme prolazi, efikasnost sankcija se dodatno smanjuje jer sa protokom vremena vi kao država imate mogućnosti da nađete alternativne puteve. Jer Rusija je, to se sad pokazalo, suviše velika da bi sankcije mogle da dejstvuju. Ona se ne može hermetički zatvoriti kao što je mogla SR Jugoslavija“, kaže Dimitrijević.
On dodaje još jedan momenat – da je Rusija dobro odgovorila na sankcije i sačuvala stabilnost finansijskog sistema, ali i da nalazi sve više alternativne lance snabdevanja i sve više razvija sopstvenu proizvodnju.
„Iz tog ugla gledano sankcije nemaju efekta. Ali ima još jedna stvar vezana za sankcije: ono što Evropa može da ponudi Rusiji to Rusija može da nadomesti, a ono što Rusija daje Evropi je skoro nezamenljivo,“ kaže profesor, a kao primer navodi da evropske zemlje i dalje kupuju ruski tečni gas i naftu iz treće ruke i po značajno većoj ceni.
Zapad nije uspeo ni da prisvoji rusku imovinu, a pokušaji da se ona zapleni značajno su ubrzali proces dedolarizacije na čemu velikim delom počiva ne samo ekonomska nego i vojna moć SAD, opisuje situaciju Dimitrijević uz zaključak da je i proces dedolarizacije kao i stvaranja multipolarnog sveta nezaustavljiv.
Pogledajte i: