Kada je 1972. godine košarkaški klub Partizan odlučio da umesto crno-bele dresove zameni za zelene bio je to potez ravan avangardi. Ideja je došla zbog dresova Lokomotive, a Toma Šatara, dugogodišnji sekretar Partizana, odmah je otišao u Trst kako bi sa italijanskom kompanijom „Kronos“ postigao dogovor.
„Želeli smo da se odmah pojavimo u novoj opremi i novim bojama, pa smo prvu, ispostavilo se i poslednju utakmicu u njima igrali oko Nove godine protiv Rabotničkog. Izgubili smo (76:80) u Hali sportova, pa u klubu više nikome nije palo na pamet ni da pomene novu garnituru, a kamoli da ekipu izvede na parket u zelenim dresovima”, prisetio se Šatara.
Zeleni dresovi zamenili su crno-bele na samo 40 minuta i verovalo se da nikada više neće biti viđeni na košarkašima Partizana, ali dogodilo se nešto neočekivano. Posle 52 godine od utakmice sa Rabotničkim, juniori crno-belih obukli su zelene dresove na utakmici sa Megom i tako skinuli prokletstvo.
Mladi košarkaši Partizana skinuli su maler i to na spektakularan način jer Megi nisu ostavljali ni najmanje nade, pogotovo u drugom poluvremenu.
Za to što zelena boja za Partizan više neće biti baskuzna najviše je bio zaslužan Savo Drezgić koji je postigao 24 poena, 12 skokova i osam asistencija. Njegov indeks korisnosti bio je 45.
U crno-belom timu istakli su se i Aleksandar Goljović sa 15 kao i Uroš Danilović sa 10 poena. U ekipi Mege najbolji je bio Ognjen Srzentić sa 12 poena.