„Kritična situacija zahteva hitnu i maksimalno aktivnu međunarodnu intervenciju kako bi se sprečila eskalacija tenzija i sprečilo da situacija preraste u krizu“, navodi se u dokumentu.
Učesnici kongresa podržali su odluku da se apeluje na Savet Federacije i Državnu dumu Rusije sa zahtevom da preduzmu mere za zaštitu Pridnjestrovlja od pritiska Moldavije i uzimajući u obzir činjenicu da u toj zemlji živi više od 220 hiljada građana Rusije.
Tiraspolj je podsetio na jedinstveno pozitivno mirovno iskustvo u regionu i status Moskve kao garanta i posrednika u pregovaračkom procesu.
U dokumentu se navodi da je Pridnjestrovlje suočeno sa neviđenim ekonomskim, socijalnim, humanitarnim i vojno-političkim izazovima i pretnjama. Ističe se da je Moldavija „intenzivirala primenu blokada i restriktivnih mera u cilju podrivanja ekonomskog potencijala, uništavanja temelja nezavisnosti i državnosti i nametanja tuđih vrednosti“.
Pridnjestrovlje će se boriti za prava i interese građana i neće odustati od njihove zaštite, jer je samo suverenitet sastavni uslov za zaštitu identiteta, prava i sloboda sadržanih u međunarodnom pravu i Povelji UN.
Takođe, pridnjestrovski poslanici nameravaju da se obrate generalnom sekretaru UN sa zahtevom da se uzmu u obzir neotuđiva prava pridnjestrovskog naroda, apel učesnicima međunarodnog pregovaračkog procesa u formatu „5+2“, kao i OEBS-u sa pozivom da utiče na rukovodstvo u Kišinjevu.
Pridnjestrovlje, u kojem 60 odsto stanovnika čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada SSSR-a, plašeći se da će se Moldavija, na talasu nacionalizma, pridružiti Rumuniji. Godine 1992, nakon neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da silom reše problem, Pridnjestrovlje je faktički postalo teritorija van kontrole Kišinjeva.
Godine 2006. u nepriznatoj republici održan je referendum na kome je 96,62 odsto stanovništva glasalo za prisajedinjenje Rusiji. Međutim, iz Moskve u to vreme nije stigla nikakva odluka.
Pogledajte i: