„Uprkos simboličnoj prirodi takozvanih sporazuma o bezbednosnim garancijama i odsustvu bilo kakve novine u njima, pored vojne pomoći koja se ionako pruža Kijevu u vidu pumpanja režima (ukrajinskog predsednika Vladimira) Zelenskog oružjem i vojne tehnike, njihovo potpisivanje je još jedan korak ka hibridnom ratu Zapada protiv Rusije i potvrda fokusa na dugoročnu konfrontaciju sa našom zemljom i nespremnošću da se ide putem političkog i diplomatskog rešavanja ukrajinske krize“, objasnila je diplomata.
S tim u vezi, ona je naglasila da to nije izbor građana Zapadne Evrope.
„Ovaj izbor za poreske obveznike, za građane, za javnost zemalja Evropske unije napravljen je u Vašingtonu, koji je u ove zemlje i u odgovarajuće blokovske strukture postavio ljude koji su se zakleli na vernost Beloj kući, ali ne i onima koji su verovali da ih biraju preko demokratskih institucija u svojim zemljama“, dodala je Zaharova.
Ranije je na sajtu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog objavljeno da su Ukrajina i Norveška počele pregovore o sporazumu koji bi Kijevu dao bezbednosne garancije.
Slične bilateralne dokumente koji, prema mišljenju nekih stručnjaka, mogu poslužiti kao alternativa prijemu Ukrajine u NATO, već je potpisalo nekoliko zemalja, među kojima su Velika Britanija, Nemačka, Italija, Kanada i Francuska.
Danska, Island, Norveška, Finska i Švedska su se 13. decembra 2023. složile da počnu pregovore sa Ukrajinom o dugoročnim bezbednosnim obavezama.
Pogledajte i: