Ovako politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara ocenjuje posetu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika Crnoj Gori.
Dodik je na poziv predsednika crnogorskog parlamenta Andrije Mandića posetio Podgoricu, a kao ponudu doneo je predlog da Crna Gora sa Republikom Srpskom potpiše sporazum o specijalnim odnosima. Na to, kako je rekao, RS ima pravo po Dejtonskom sporazumu.
Srpska želi da odmrzne odnose sa Crnom Gorom
Prema Kozomarinim rečima, Dodikov predlog za potpisivanje sporazuma upravo je usmeren na to da se odnosi između Podgorice i Banjaluke otkrave. Oni, podseća naš sagovornik, u poslednje vreme i nisu bili baš najbolji.
„Sećamo se da je Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju po kojoj je u Srebrenici napravljen genocid, a vrhunac svega bio je odgovor Milatovića i Spajića da neće doći na proslavu Dana republike 9. januara jer je po njima on neustavan. Inače, Spajić je ranije bio u republici Srpskoj i 9. januar mu tada nije bio neustavan, dok nije postao predsednik vlade“, podseća Kozomara.
Dodik sada pokušava da uspostavi što bolje odnose sa Crnom Gorom, a poseta je od izuzetnog značaja i za jednu i za drugu stranu. Mandićev poziv Dodiku jasan je signal da se radi o zvaničnoj, a ne privatnoj poseti, dodaje Kozomara.
„Republika Srpska i Crna Gora imaju mnogo toga da razmene u ocenama političkog stanja u regionu, kao i o budućem delovanju obe strane prema BiH. Pri tome niko ne dovodi u pitanje integritet BiH, ali Mandić je stavio do znanja da je Republika Srpska poželjan partner u političkom i ekonomskom smislu“, ističe Kozomara.
Dodik je u Crnu Goru dobrodošao i češće
Politikolog iz Podgorice Vladimir Pavićević smatra da je predsednik Republike Srpske dobrodošao u Crnu Goru – da Dodik treba češće da posećuje tu državu, kako kaže, nema velikih dilema u crnogorskom društvu.
„Neki politički akteri u Crnoj Gori, poput predstavnika stranke Mila Đukanovića i od toga hoće da prave negativnu političku priču. Međutim, građani Crne Gore u ogromnom broju u tome vide nešto dobro“, objašnjava on.
Drugo, u Crnoj Gori se veoma ozbiljno govori o formiranju specijalnih veza.
„Nema dileme ni oko toga. Interes je Crne gore da se takva vrsta sporazuma potpiše, da se dogovori da Crna Gora ima specijalne veze sa Republikom Srpskom i da onda i to doprinese boljoj i otvorenijoj komunikaciji, boljem kretanju ljudi, roba, kapitala i usluga. Da smo sve povezaniji, a ne, kao što je Milo uglavnom hteo, da na ponekim stranama sveta Crna Gora bude zatvorena“, kaže Pavićević.
Ako se racionalno posmatraju stvari, interes građana Crne Gore je da sporazum o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom bude potpisan, smatra naš sagovornik i napominje da niko od crnogorskih aktera ne bi trebalo da stvari tipa tog sporazuma posmatra iz ugla pojedinačnih interesa. Trebalo bi uvažiti opšte mnenje građana Crne Gore koji bi, kako kaže, potpisivanje sporazuma sa Banjalukom pozdravili u velikom broju.
Logično je što je poziv Dodiku da poseti Podgoricu došao od predsednika parlamenta Andrije Mandića, koji je ujedno i predsednik Nove srpske demokratije. Ipak, sa Dodikom bi trebalo da se sretnu i predsednik Milatović i premijer Spajić. Ako sada nije bilo vremena, te sastanke bi trebalo organizovati u najskorije vreme, smatra Pavićević.
Protiv saradnje samo marginalci
Da su odnosi između Banjaluke i Podgorice bili „na ledu“ jedno vreme, saglasan je i politikolog Vojislav Savić. On za to krivi, kako kaže, nacionalistički režim Mila Đukanovića i DPS, dok je pre nego što su bivše crnogorske vlasti zaglibile u antisrpsku politiku postojao kontinuitet dobrih odnosa.
S obzirom na broj Srba koji žive u Crnoj Gori, Dodikov predlog za potpisivanje sporazuma o specijalnim vezama je razumljiv potez koji nikoga ne ugrožava. Oko toga niko ne bi trebalo da pravi problem, ali problema će svakako biti, ocenjuje on.
„Biće, zato što će se na to gledati kao na nekakav velikosrpski poduhvat, a zapravo tu nema ništa sporno. Radi se o saradnji – predsednik republike Srpske došao je na poziv predsednika Skupštine Crne Gore i to je najnormalnija diplomatska aktivnost. Ali, uvek će se naći neko ko će iz ekstremno nacionalističkih razloga gledati da se iseku sve veze između Srba u regionu, da izoluju te države, da one budu nekakve enklave bez prirodne saradnje koja je logična i normalna“.
Kako će ekstremni nacionalisti reagovati pokazalo se u Podgorici, gde se, tokom sastanka Dodika i Mandića, okupila manja grupa crnogorskih ekstremista i protestovala protiv Dodikove posete. To, kako Savić kaže, nije ništa neočekivano.
„To je marginalna grupa za koju verujem da je i unutar crnogorskog nacionalnog bića marginalna. To su fanatici koji su se tako ponašali i prema crkvi“, napominje on.
I Kozomara smatra da se radi o beznačajnoj manjini kojoj je Dodik svojim gestom dao do znanja da to što su vređali ne samo njega nego i Republiku Srpsku više govori o njima samima nego o bilo čemu drugom.
Prema Pavićevim rečima, radi se o pet-šest pristalica Mila Đukanovića, koji i dalje ostaje pri doktrini prema kojoj se više od polovine građana Crne Gore tretira kao neprijatelje države.
„To je moralo kad-tad da padne i bilo bi dobro da je palo i ranije. Međutim, i dalje imate određeni broj ljudi, ali veoma mali, neuporedivo manji u odnosu ono Milovo doba koji i dalje slede tu doktrinu. Imali ste i nekoliko poruka koje su ti ljudi bili pripremili: na primer poruka „posrbicama“. Pa, ako postoji primer šovinističkog stava, onda je to, to. I mislim da to najbolje odslikava u kojoj meri je radikalizovana politika Mila Đukanovića i DPS-a. I upravo zato što je takva, ona će tek da doživi debakl u crnogorskoj politici“, zaključuje Pavićević.