Oni su razvili antitela koja blokiraju efekat smrtonosnih toksina u otrovu različitih zmija iz Afrike, Azije i Australije. Antitela, koja su zaštitila miševe od inače smrtonosnog otrova otrovnica među kojima su crne mambe i kraljevske kobre, opisana su u Sajens Translejšnal Medicin.
U novom istraživanju korišćene su forme toksina proizvedene u laboratoriji da se ispitaju milijarde različitih ljudskih antitela i identifikuju ona koja mogu da blokiraju aktivnost tih otrova. To je veliki korak ka univerzalnom serumu za zmijski otrov, koji bi štitio od svih vrsta otrovnica, naveli su iz Instituta Skrips.
„Ova antitela rade protiv jednog od glavnih toksina koji je pronađen kod različitih vrsta zmija i dovodi do smrti desetina hiljada ljudi svake godine“, rekao je Džozef Žardin, profesor imunologije i mikrobiologije na Institut Skrips.
U novom istraživanju, naučnici su izolovali i uporedili proteine otrova iz različitih vrsta otrovnica u koju spadaju mambe, kobre i krajtovi. Otkrili su da da vrsta proteina 3FTx, koja postoji kod svih njih, ima mali deo koji je sličan kod većine vrsta. Osim toga, proteini 3FTx smatraju se veoma toksičnim i odgovornim za paralizu celog tela.
S ciljem da otkriju antitela za blokiranje 3FTx naučnici su napravili inovativnu platformu koja stavlja 16 različitih 3FTx u ćelije sisara, koji se onda proizvode toksine. Sitemom eliminacija, od više od 50 milijardi antitela, otkriveno je ono koje ima najjaču interakciju sa svim varijacijama toksina – 95Mat5.
Ta antitela data su miševima i onda su testirani efekti otrova na njih. U svim slučajevima, 95Mat5 nije štitio samo od smrti, već i od paralize koja joj obično prethodi.
Iako je 95Mat5 efikasna zaštita protiv otrova svih zmija, nije i protiv otrova ljutica, druge najveće grupe zmija otrovnica. Zato sada ispituju i antitela za druge toksine i veruju da kombinovanje 95Mat5 sa njima može da štiti od svih zmijskih otrova.
„Mislimo da bi koktel od ova četiri antitela mogao da bude univerzalni serum za sve medicinski relevantne zmije na svetu“, rekla je Ajrin Kalek, istraživačica Skripsa i prva autorka studije.
Pogledajte i: