Očekivalo se, kaže dr Aleksandar Mitić, da se u Minhenu daju odgovori na tri osnovna pitanja: šta se dešava u Vašingtonu i šta će biti s pomoći za Ukrajinu ali i šta će se desiti u slučaju da na predstojećim predsedničkm izborima u SAD pobedi Donald Tramp.
Drugo je pitanje, dodaje on, da li Ukrajina uopšte može da pobedi i šta je zapadu činiti ako se to ne desi – a trendovi su loši, dok se treće pitanje odnosilo na Bliski istok i kako pronaći rešenje za situaciju koja je vrlo nepovoljna za Zapad jer je ostatak sveta vrlo frustriran zapadnom neodlučnošću da zaustavi stradanja u Gazi.
Pesimizam u Minhenu
Prema rečima Mitića, ključne poruke koje su se čule bile su prilično pesimistične za zapadne interese, a možda ih je najbolje sažeo tvit litvanskog ministra spoljnih poslova Gabrieliusa Landsbergisa koji je uz svoju crno-belu sliku napisao: „Neko mora da kaže istinu - stvari ne idu dobro po nas.“
Novinar Žarko Rakić konstatuje da ni za Ukrajinu ništa ne ide dobro, podsećajući da je i danska premijerka Mete Frederiksen rekla da Zapad mora da se pripremi na mogućnost neuspeha njegove misije u Ukrajini.
„Stvar je veoma jasna: oni sad pokušavjau da pronađu neke nove definicije da objasne svoje stanje posle neuspeha u Ukrajini, ali s druge strane ne žele ni da priznaju svoj neuspeh. Insistiraju da će „ostati do kraja“ uz Ukrajince, kako kaže nemački kancelar Olaf Šolc, a pre ćemo videti njegov politički kraj. Oni su izgubili kontakt s realnošću i vremenom“, smatra Rakić.
On kao primer navodi činjenicu da na Zapadu izbegavaju da pišu o onom što se događa na ukrajinskom frontu, a da se u nemačkoj štampi čak mogu čuti tvrdnje da Avdejevka, koju su Rusi nedavno oslobodili, i nije baš mnogo važna i da ne otvara ruskoj vojsci put na sever i jug, kako zapravo jeste.
„Ne mogu ništa novo da smisle ali moraju da na neki način opravdaju bačen novac, stotine milijardi koje su potrošene, a nisu postigle cilj. A sad se postavlja pitanje gde da nađu novi novac. Zapadno javno mnjenje teško više može da se animira na strahu da će Ukrajina pasti pa se uvode u igru nove kategorije - da su i sami ugroženi i da postoji opasnost da Ruska Federacija krene dalje. A s druge strane Atlantika stižu takođe sumorne informacije – kad Tramp kaže: ko ne plaća dovoljno za NATO nećemo ga braniti“, objašnjava Rakić.
Histerija u Evropi
Mitić dodaje da se, štaviše, već nekoliko nedelja Evropom širi priča da Zapad mora da se spremi za naredni Putinov i ruski korak a to je „neki napad na Evropu“.
„Prošle godine kod njih su još postojale nade da će Ukrajina pobediti, to se nije desilo - Rusija neće biti slomljena. Sada je prebačen narativ na novu priču, a to je širenje, kako je nazvao i časopis Forin polisi, histerije u Evropi da taj napad samo što nije krenuo. Sad vidimo atmosferu straha koja se širi u Evropi i koja je sveprisutna“, rekao je Mitić.
S jedne strane, dodaje on, postoji pesimizam, a s druge se trude da mobilišu evropsku javnost da pređe na neku vrstu ratne ekonomije. I istovremeno da se pritisnu američki republikanci da odobre novi paket pomoći Ukrajini.
Šta sad kad su udarili o rusku stenu
U tom kontekstu Mitić tumači i sporazume o navodnim garancijama bezbednosti koje je Vladimir Zelenski potpisao sa nemačkim kancelarom Šolcom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom a prethodno i sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom:
„To nisu obavezujući sporazumi. To su političke izjave o namerama u stilu – ako ne možemo na drugi način, pomoći ćemo finansijski ali to nisu nikakve garancije. Oni nemaju namere da dirketno ratuju protiv RF niti bi mogli. Ovo je neka vrsta signala Zelenskom da nisu sve lađe potonule,“ ukazuje naš sagovornik, uz podsećanje da su Evropljani u stanju da proizvedu tek trećinu projektila obećanih Ukrajincima, a da uz katastrofu koju Kijev doživljava na mnogo frontova pokušavaju da im tim sporazumima održe neku nadu.
Činjenica je da su Amerikanci Evropljane nahuškali da uđu u sukob sa Rusijom znajući da oni nemaju dovoljno kapaciteta da se odbrane, a još ulaze i u zavisnost od SAD, kaže Mitić i zaključuje:
„Mnogi smatraju da su Ukrajina i Zapad propustili šansu da postignu sporazum sa Rusijom, a neki od stručnjaka kažu da je možda idealna prilika bila kad se Ukrajina spremala za kontraofanzivu. Ali vi ste hteli da porazite jednu Rusku Federaciju u 21. veku, to je nešto što je toliko suludo i toliko samoubilačka avantura. I sad kad su udarili o rusku stenu svi se pitaju kako iz toga da se izvuku.“