Kakav je signal Putin poslao rivalima na Zapadu iz „Belog labuda“ - pri najvećoj brzini

Zaslužni vojni pilot Rusije Vladimir Popov podseća da su strateške nuklearne snage predviđene za obuzdavanje agresije, a za modernizovani avion Tu-160M na kome je ove nedelje leteo ruski predsednik Vladimir Putin kaže da je „pouzdana mašina“.

Popov ističe da je sedeti u kokpitu, upravljati ovim avionom, osetiti njegovu snagu iznutra i videti kako svet izgleda iz vazduha poseban doživljaj.

Mediji tvrde da je nova verzija za 60 odsto efikasnija od stare, sa značajnim unapređenjima u naoružanju, sistemima navigacije i avionike.

Stvoren je za uništavanje posebno važnih ciljeva duboko iza potencijalnih neprijateljskih linija ili u udaljenim borbenim područjima. Pored konvencionalnog, može da nosi i nuklearno oružje i to čak 12 raketa sa nuklearnim bojevim glavama, a domet njegovih projektila je 3.500 kilometara, što znači da ne mora da ulazi u zonu protivvazdušne odbrane kako bi izveo napad.

Jedna od glavnih prednosti modernizovanog aviona su poboljšani motori NK-32 druge serije. Malo se zna o karakteristikama, ali prema otvorenim podacima to povećava domet leta Tu-160M za više od hiljadu kilometara.

Može da pređe 12.000 kilometara bez dopune gorivom, a razvija maksimalnu brzinu od 2.220 kilometara na sat. Raspon krila mu je 56 metara, a dužina aviona je 54 metra.

Pored toga što je najveća supersonična letelica u istoriji vojne avijacije to je i najteži i najbrži supersonični borbeni avion na svetu.

Popov ocenjuje da se ruska vojna industrija izborila sa najtežim zadatkom, obnovivši proizvodnju i istovremeno modernizujući Tu-160 i dogovodeći ga na nivo savremenog aviona generacije 4++.

Tupoljev Tu-160M je avion promenljive geometrije krila, koji se prvi put pojavio još u vreme Hladnog rata između tadašnjeg Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država u decembru 1981. a uveden je u upotrebu aprila 1987. godine.

Putin je 2015. naredio da se obnovi proizvodnja Tu-160, a prva državna testiranja modernizovanog „Belog labuda“ počela su prošlog leta.

Na osnovu ugovora koji je 2018. potpisan između ruskog Ministarstva odbrane i PAO „Tupoljev“ 10 modernizovanih Tu-160M treba da budu isporučeni Ratnom vazduhoplovstvu do 2027. godine.

Ruski eksperti ističu da je let Vladimira Putina na „Belom labudu“, najvećem supersoničnom avionu na planeti, demonstrirao celom svetu da Rusija, uprkos sankcijama i pritiscima, modernizuje i gradi nove avione strateške avijacije, jačajući svoj tehnološki i vojni suverenitet.

Let ruskog predsednika trajao je 30 minuta, a ruta leta je ostala vojna tajna. Poleteo je sa piste Kazanjske fabrike aviona „S.P. Gorbunov“ na istom onom avionu koji mu je prethodno predstavljen u hangaru. Priprema pred let trajala je još oko 45 minuta.

Dok zapadni mediji ocenjuju da se Putin ruga Zapadu, demonstrira silu i šalje zloslutnu poruku leteći na strateškom bombarderu Tu-160, ruski stručnjaci ističu da je taj let jasan signal da je razvoj vazduhoplovstva i vojne industrije važan predsedniku kao garantu suvereniteta.

Putin je po izlasku iz aviona pohvalio „mašinu“, ističući da je u pitanju pouzdan i modernizovani avion, sa poboljšanim sistemom upravljanja i povećanim komforom za članove posade, koji bi mogao da uđe u upotrebu ruskih vazduhoplovnih snaga.

Ruski specijalista za vazduhoplovnu medicinu kaže da polučasovni let koji je Putin izveo na strateškom bombarderu i nosaču raketa ukazuje na dobro zdravlje vrhovnog komandanta. Kako je precizirao, pre polaska letačka posada prolazi obaveznu medicinsku kontrolu, bez koje niko ne sme da leti – ni pilot, ni predsednik.

Popov napominje da avion Tu-160M još nije ušao u upotrebu, a na pitanje o rizicima i bezbednosti predsednikovog leta on kaže:

„Činjenica je da je već praktično testiran, već je leteo, ovo je serijski avion koji je sišao sa trake. Već je prošao fabričke testiranja i uskoro će, možda već danas ili sutra, ti avioni biti predati oružanim snagama, avijaciji dalekog dometa. Sa predsednikom je letela iskusna posada, dobri katapulti. Uzgred, moram da kažem da su katapulti u ruskim borbenim avionima najbolji na svetu. To nije zato što ja tako kažem i što sam privržen svemu ruskom i sovjetskom, nego čak i Amerikanci to priznaju i kupili su ogromnu partiju katapultnih sedišta od nas, koje se proizvode u Podmoskovlju“, kaže Popov.

Kako je naglasio, na Putinov podvig „ne bi svaki predsednik pristao i ne bi se svaki predsednik usudio“. Činjenica da je šef države u stanju da leti na strateškom raketnom nosaču je od velikog značaja, a ovo je, kako ocenjuju eksperti, prestižno za Vazdušno-kosmičke snage Rusije.

Popov kaže da je i aerodrom sa koga je Putin poleteo modernizovan i savremen.

„Na aerodromu je nova pista, modernizovana, sa novim stajankma. U sve to je uloženo mnogo truda i novca. Ovo je fabrički aerodrom, namenjen upravo za testiranje proizvedenih aviona. Kazanjsko avio-preduzeće ‘Gorbunov’ proizvodi i Tu-214 i Tu-22M3M, i Tu-160M1 – ova nova verzija. Odnosno, prilično velika linija i civilnih aviona i aviona za vojnu namenu“, objasnio je Popov.

Ruski stručnjaci takođe ističu da je Putinov let signal Zapadu da je za predsednika važan razvoj avijacije i vojne industrije u celini, a ovo se tumači kao „direktna odbrana Rusije i njenog tehnološkog suvereniteta“.

Za rusku javnost ovo je bila poruka da se „zemlja razvija i pored svih poteškoća“.

Putin je takođe u Kazanju pokazao da su pokušaji izolacije Rusije propali. Osim što je leteo „belim labudom“ i provozao kamion „Kamaz“, on je u glavnom gradu Tatarstana otvorio i „Igre budućnosti“, prvo međunarodno takmičenje u hibridnim disciplinama na kome učestvuje više od 2.000 učesnika iz preko 100 zemalja.

Pored toga, ruski mediji i eksperti skreću pažnju i na simboličan naziv aviona kojim je Putin leteo – „Ilja Muromec“. Avion je poneo ime tog monaha-ratnika, pokrovitelja ruske vojske, čije čudotvorne mošti počivaju u pećinama Kijevsko-pečerske lavre.

Kijev već godinama pokušava da prisvoji ruskog epskog junaka koga je kanonizovala Ruska pravoslavna crkva još 1643. godine, predstavljajući ga delom „ukrajinske istorije“ i kulture. U tom kontekstu, Ukrajinci su čak posegli za izvrtanjem istorijskih činjenica, pa tvrde da je on ukrajinski junak koji nije rođen u Muromu, u ruskoj Vladimirskoj oblasti, već u Morovsku, u Černigovskoj oblasti, na teritoriji Ukrajine.

Ruski eksperti ističu da je ime aviona kojim je leteo Putin ujedno odbrana istorijske istine.

Ovo nije prvi put da je ruski lider seo u kokpit i preuzeo „kormilo“, s obzirom da je još 2005. leteo i na bombarderu Tu-160 tj. njegovoj prethodnoj verziji.

Putin je prvi put, dok je još bio premijer, seo za komande vojnog aviona u oktobru 1999. godine, kada je sa instruktorom obavio desetominutni let na jurišnom avionu Su-25UB. Takođe, kao vršilac dužnosti predsednika 2000. godine leteo iz Krasnodara u Čečeniju na SU-27 i nazad istim putem. Kako je rekao, tada su ga naučili kako da napravi manevar "bure" u vazduhu.