Hoće li Srpska biti prvi posmatrač u BRIKS
Postoji ostvarljiv put kojim bi Republika Srpska mogla da postane posmatrač u BRIKS, što bi joj otvorilo nove razvojne šanse, ocena je sagovornika Sputnjika, koji ističu taj da taj blok ostavlja svojim članovima autonomiju u odlučivanju, dok put ka EU podrazumeva odricanje od bilo kakve saradnje sa Istokom.
SputnikPredsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je BRIKS interesantan za Srbe i da se nada da će Srpska u budućnosti imati mogućnost da dobije status posmatrača u ovoj organizaciji.
RS i Srbija su „zatočenici“ EU
Dodik je pojasnio da BRIKS predlaže novi format saradnje među državama i narodima, otvara nova tržišta, ideje, pristup naprednim tehnologijama iz drugih delova sveta zbog čega je interesantan Srbima. On je za ruske medije rekao da na Zapadu postoji stereotip prema BRIKS, prisutan pre svega među Bošnjacima i zapadnim saveznicima u Sarajevu, koji stavljaju veto na inicijative važne za Srpsku.
Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma, i Anđelko Kozomora, politikolog iz Banjaluke, smatraju da bi posmatrački status Srpske u BRIKS bio dobra prilika za njen razvoj.
„U ovom vremenu bezbednosne i globalne krize posebno u Evropi vezano za ukrajinsku krizu prave se te razdelnice između NATO pakta, Evropske unije, Rusije, Kine, kolektivnih organizacija. Mi smo ovde, na Balkanu, pre svega u Srbiji i u BIH i RS „zatočenici“ EU. Niti nas hoće, niti nas ozbiljno drže u tom procesu … Uslovljavaju, ucenjuju, smanjuju naš životni standard, uzimaju nam radnu snagu i sve ono što je perspektivno i prave nisko profitne investicije a pokušavaju da preko takvog odnosa prema našem razvoju utiču na strateške odluke u političkoj i svakoj drugoj prilici,“ smatra Kovač.
Šansa za razvoj RS koz BRIKS
On ističe da put ka EU podrazumeva odricanje od bilo kakve saradnje sa Istokom.
„Dakle, dokle god ne promenimo strategiju mi ćemo biti zatočenici u tom procesu. Ako nas EU oko takozvanog evropskog puta ucenjuje sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom oko Kosova i Metohije, mi treba postepeno, lagano, bez nekih tenzija da im se zahvalimo na takvom putu. A paralelno da stvaramo drugi put, približavajući se privrednoj, ekonomskoj i svakoj drugoj sferi prema BRIKS, i da na taj način stvaramo preduslove za razvoj Republike Srbije i Republike Srpske,“ ocena je našeg sagovornika.
Glavna razlika, kako objašnjava Kovač, i prednost BRIKS u odnosu na postojeće zapadne organizacije poput EU jeste u tome što BRIKS ne primorava svoje članice da se u svakom pogledu odriču svoje samostalnosti i identiteta.
„Rusija je nama više puta dala šansu za saradnju i taj put je za Srbiju daleko bezbolniji nego što je za Republiku Srpsku. Ona je ipak vezana za zajedničke institucije sa Federacijom na nivou BiH a Federacija uglavnom realizuje odluke i smernice Zapada. Dakle, u tom procesu relativne veće autonomnosti RS ona sebe vidi u saradnji sa BRIKS, jer mali je broj stanovnika RS kao i uslovi za investiranje i verujem da bi pomoć iz BRIKS, pa neka je to i u statusu posmatrača, otvorila šanse za investicije iz država koje pripadaju ovoj organizaciji, i to investicije sa daleko povoljnijim kamatama nego što ih dobijamo od zapadnih banaka,“ zaključuje Kovač.
Pitaju se i zemlje BRIKS
Anđelko Kozomara ističe značaj saradnje RS i BRIKS za razvoj i ekonomski napredak Srpske u okviru BiH.
„Ulazak u BRIKS ili čak samo posmatrački status u ovoj organizaciji je ideja koja je opšteprihvaćena u RS još do ranije ali ipak se za to pitaju zemlje BRIKS. Inače, BRIKS može mnogo da pomogne RS, pre svega savetodavno i svojim tehnološkim dostignućima, a RS koja ima potencijal bi brže i efikasnije napredovala. Poznato je da sve što iz Banjaluke od razvojnih programa dođe u Sarajevo ne dobija saglasnost, a da pri tom oni sami ništa ne rade ni u Federaciji. Dakle, BRIKS je sjajna razvojna šansa za RS, čak i samo sa posmatračkom ulogom, jer bi Srpska mogla da od tih zemalja mnogo nauči i o razvoju pre svega privrede a zatim i finansijskog sektora i novih tehnologija,“ ističe Kozomara.
Put do statusa posmatrača
Na pitanje o načinu na koji bi Republika Srpska mogla da postane posmatrač u ovoj organizaciji Kozomara objašnjava:
„Sarajevo po Dejtonskom sporazumu ima međunarodnu ulogu, dakle sva međunarodna članstva i ugovori su u domenu odluka na nivou BiH. S druge strane posmatrački status, o kome je ovde reč nije isto što i članstvo u BRIKS jer posmatrač - gost nema pravo odlučivanja niti predlaganja bilo kakvih rešenja u okviru ove organizacije. RS nema i ne može da ima svoje ambasade, ali ima svoja predstavništva u više zemalja računajući tu i Ameriku, Rusiju i EU, koja pokušavaju da ostvare neke privredne kontakte preduzećima iz RS sa zemljama u kojima imaju kancelarije… Za sada ta predstavništva niko nije osporio, čak ni ostrašćeno Sarajevo. Na ovoj liniji RS bi mogla da postane i posmatrač u BRIKS. Ali ponavljam, sve zavisi od članica BRIKS,“ ističe Kozomara.
Milorad Dodik, koji se upravo vratio iz posete Rusiji gde se sastao sa predsednikom Vladimirom Putinom, istakao da je Republika Srpska opredeljena za razvoj odnosa sa Ruskom Federacijom u oblasti ekonomije, trgovine, obrazovanja i nauke, te za razmenu tehnologije, a da se Bošnjaci plaše da razočaraju svoje mentore i pokrovitelje - Amerikance i Britance.
Podsetimo i da su poslanici Pokreta socijalista, partije koju je osnovao
Aleksandar Vulin, u avgustu prošle godine podneli predlog rezolucije Skupštini o pridruživanju Srbije BRIKS.
Blok BRIKS osnovali su Brazil, Rusija, Kina i Indija, kasnije mu se priključila Južnoafrička Republika, a od 1. januara ove godine organizaciji se priključilo još pet članica: Iran, Egipat, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Etiopija.