Ovo je samo jedna od reakcija ruskih eksperata na vest da je u Nemačkoj procurela državna tajna o NATO podmornicama u blizini „Severnih tokova“, 2018. godine, tokom izgradnje gasovoda.
Međutim, iako u stručnoj javnosti ima mišljenja da postoji mogućnost da su te NATO podmornice korišćene u te svrhe, ruski ekspert Aleksandar Dudčak ne smatra da su ti brodovi tada plovili iz tih razloga.
„Da nije bilo eksplozije ‘Severnog toka’, ova informacija bi prošla nezapaženo. Izveštava se o dejstvima NATO podmornica u nekom regionu - pa šta?! Nije tajna da NATO podmornice plove u ovim morima i ‘brazdaju’ tim prostorom. Sve to se sada doživljava sa uzburkanim emocijama, pošto u Nemačkoj još ćute o tome ko je razneo gasovode. Njihova formulacija je iznenađujuća - u Nemačkoj kažu da ‘ne isključuju ciljanu diverziju’. Ma, šta rekoše?! Da nisu možda slučajno dignuti u vazduh ‘Severni tokovi’?“, sarkastičan je Dudčak.
Odgovor na pitanje ko je digao u vazduh „Severni tok“ dao je ruski predsednik Vladimir Putin u nedavnom intervju američkom novinaru Takeru Karlsonu, precizirajući da je „Karlson možda imao alibi tog dana, ali ne i CIA“. Prema njegovim rečima, u takvim slučajevima treba tražiti onog ko ima motiv, a u ovom konkretnom slučaju ne treba tražiti samo onoga kome je to u interesu, nego i onoga ko to može da uradi. Zainteresovanih može biti mnogo, ali zaroniti na dno Baltičkog mora i izvesti tu eksploziju ne mogu svi. Ove dve komponente moraju da se spoje - ko je imao motiv i ko je u stanju to da izvede, rekao je Putin.
Moskva želi objektivnu istragu
U američkoj tradiciji je da takve provokacije organizuju terorističkim metodama, jer je formalno dizanje gasovoda u vazduh terorizam, ističu stručnjaci. Mnogi smatraju da je to u interesu Amerike, pošto bi Evropljani, ostavši bez ruskog gasa, morali da se okrenu američkom gasu. Drugi razlog zašto su se Amerikanci odlučili na ovaj korak je „spaljivanje mostova“ između Nemačke i Rusije, koje su do tada imale dobru saradnju u svim sferama privrede. I konačno, cilj Vašingtona je ekonomsko iscrpljivanje i slabljenje Rusije.
SAD su dugo pokušavale da blokiraju izgradnju „Severnog toka 2“ ubeđujući Evropu da bi taj gasovod mogao da poveća zavisnost od ruskog gasa i gurajući na tržište svoje „plavo gorivo“ koje je znatno skuplje.
Dudčak kaže da i ova „galama“ koja se ponovo digla oko „Severnog toka“ potvrđuje da nemačke vlasti znaju ko stoji iza diverzije.
„Ispostavlja se da sami sebe razoktrivaju u ovoj priči. To je dobro, jer to može biti još jedan razlog da ponovo pokrenemo ovu temu i započnemo istragu“, dodao je Dudčak.
Ekspert ističe da je Kremlj zainteresovan za rezultate objektivne istrage, ali da bi isto tako za to trebalo da se zainteresuju i građani Evrope koji plaćaju ekstremno visoke račune za gas i struju.
Međutim, Vašington blokira svaki pokušaj da se sprovedu objektivne istrage o eksplozijama na „Severnim tokovima“, a uništenjem tih gasovoda poljuljana je energetska bezbednost Evrope.
Švedska je obustavila istragu o diverziji na gasovodima jer, kako je obrazloženo, slučaj nije u nadležnosti zemlje, a umešanost švedskih građana u diverziju nije utvrđena.
Moskva odluku švedskih vlasti o obustavljanju istrage objašnjava „strahom od otkrivanja istine“.
Rusija može bez Evrope, a može li Evropa bez Rusije
Kako prenosi nemački „Bild“, nemačko savezno tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog curenja informacija o izgradnji „Severnog toka 2“, a odgovornima preti kazna do pet godina zatvora.
Prema pisanju lista, 2018. godine zvaničnici Ministarstva rudarstva Štralzunda objavili su na zvaničnom sajtu dozvolu za izgradnju tog gasovoda, a uz javne podatke procurile su i poverljive informacije o područjima delovanja i naoružanju podmornica NATO.
Nemačko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je došlo do kršenja zakona, jer objavljeni podaci omogućavaju procenu vojnih sposobnosti alijanse, navodi se u članku.
Analitičari su saglasni u oceni da je postavljanjem eksploziva na gasovode „Severni tok“ mina zapravo postavljena na evropsku privredu, a posebno Nemačku, koja se od ekonomske sile i globalnog industrijskog giganta pretvara u posustalu lokomotivu i „ekonomskog bolesnika Evrope“, kako su je svojevremeno nazvali zapadni mediji.
Drugim rečima, jeftini energenti iz Rusije omogućavali su Nemcima da podrže tešku industriju, koja sada doživljava ozbiljnu krizu.
Putin, međutim, smatra da nemačka privreda može dugo da postoji i da se razvija bez ruskog gasa, ali je konkurentnost izgubljena.
U eksploziji, koja se dogodila 26. septembra 2022. godine, „Severni tok 1“ je uništen, jedan krak „Severnog toka 2“ je oštećen, dok je drugi krak funkcionalan. Moskva je spremna da pokrene neoštećeni krak, ako to Nemačka poželi. Putin je nedavno rekao da je dovoljno odvrnuti ventil i za nedelju dana dobiće gas. Međutim, Nemačka za to ne pokazuje interesovanje, iako Rusija nikome ne uskraćuje energetske resurse.
U svakom slučaju, evropske zemlje same odlučuju da li će kupovati ruski gas ili ne, a Rusija se već snašla i bez njih, izvozeći gas na druga tržišta i radeći na unutrašnjoj gasifikaciji.
Pogledajte i: