"Prave se posebni programi rada sa decom iz odeljenja i sprečava se retraumatizacija. Svaki korak je vrlo preciziran i ne može se konkretizovati jer je pitanje da li se radi o sajber nasilju, o fizičkom nasilju. Postoje tri nivoa od kojih se prvi i drugi odvija unutar škole, a ovaj treći iziskuje uključivanje i ostalih institucija", objasnila je ona za Tanjug.
Pravilnik o postupanju škola u slučaju nasilja usklađen je sa izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovavanja i vaspitanja u proteklih godinu dana.
Govoreći o novim pravilnicima o ocenjivanju učenika u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Dejanovićeva je istakla da je bitna novina da će od drugog razreda osnovne škole do kraja srednje škole učenici imati i ocenu iz vladanja koja će ulaziti u prosečnu ocenu uspeha, sa ciljem da bude što manje loših ocena iz vladanja.
Ona dodaje da taj Pravilnik predviđa disciplinski postupak koji u srednjoj školi treba da traje što kraće, i za to vreme roditelj ne može ispisati dete iz jedne škole i prebaciti ga u drugu, kao što se to događalo pa se prekidao disciplinski postupak i nije bilo nikakve sankcije.
"Ovaj Pravilnik predviđa i društveno korisni rad, čitav niz humanitarnih aktivnosti. predviđa i mogućnost da dete od pet dana pa naviše može biti lišeno dolaska u školu, i kod kuće savladavati program koji se za njega pravi kao jedna od mera. Sve ove mere koje pominjem su sa idejom da roditelj, nastavnik, dete, pedagog i psiholog škole budu uključeni u problem koji eventualno dete ima kako bi popravilo svoje ponašanje i kako bi neadekvatn ponašajni postupci bili svedeni na minimum", navela je ona.
Slavica Đukić Dejanović smatra da će to bitno uticati na zbližavanje roditelja i nastavnika u pogledu vaspitanja i negovanja sistema vrednosti učenika, kao i da je to jedan od dobrih puteva da se timski radi u slučaju da neki učenik ima nasilno ponašanje.
"Mora se organizovati tim u školi i da svaki član tima zna šta treba da radi kako bi se što pre sprečile posledice nasilnog ponašanja, ili svele na minimum. Mislim da je to način da odnos ka humanijem komuniciranju, pre svega dece jedne sa drugima, a onda i poštovanja prema starijima, se podigne na željeni nivo", ocenila je ona.
Kako je objasnila, nastavnici će početkom školske godine morati u svoje programe aktivnosti i rada uvrste i sve ove korake koji se eventualno mogu preduzimati za slučaj da neko dete učini radnju koja nije primerena učeniku, kao i da vode evidenciju o napredovanju učenika u pogledu učenja beležeći način na koji prihvataju gradivo, što će, napominje ona, u pisanoj formi biti dobar trag da se prati psihološko funkcionisanje dece kroz učenje.
Dejanovićeva kaže da su nastavnici u novoj obavezi da češće kontaktiraju sa roditeljima, ne samo na klasičnim roditeljskim sastancima nego i individualno za slučaj da neko dete pokaže specifičnost koja iziskuje saradnju sa roditeljima.
"I roditelji dobijaju obaveze sa svoje strane da pomognu nastavniku da sve te njegove aktivnosti budu zajedničke, jer onog momenta kada je jedno dete u periodu od sedam do 18 godina, u tom životnom dobu različite poruke iz porodice i iz školske sredine koje treba da formiraju stav deteta prema životu, ako su te poruke različite one dele dušu deteta", poručila je ona.
Dejanovićeva kaže da društveno korisn rad, koji je uveden izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovavanja i vaspitanja, u nekim školama bio redovna aktivnost i dodaje da su upravo rezultati tih škola stimulisali da se društveno korisni rad predvidi kao obavezna aktivnost za sve škole, koji će biti u sklopu plana i programa koji se donosi početkom školske godine.
"To su često humanitarne aktivnosti, obilaska institucija socijalno zdravstvenih, postupci vezani za zelenu agendu, posebne tribine posvećene senzitivnim grupama. Mogućnost za društveno korisni rad su vrlo različite od aktivnosti vezanih za uklanjanje otpada, do toga da različite umetničke vrednosti budu dostupne i senzitivnim grupama kojima nisu dostupne na jednostavan način, a škola i deca se potrude da u tome zajedno učestvuju", navela je ministarka.
Prema njenim rečima, svrha shvatanja društveno korisnog rada ima utemeljenje u stavu nastavnika, u stavu roditelja kako bi deca samim tim prihvatiti stavove onih koji su im model za identifikaciju.
"U tim vršnjačkim komunikacijama treba uvek pronaći decu koja imaju senzibilitet za društveno korisni rad, i njih pripremiti da budu modeli za vrednovanje društveno korisnog rada kao prave vrline i vrednosti. Ne treba da bude sankcija za nekog ko to ne želi, ako je izrečena mera obaveze učešća u tom radu, onda je to obaveze za učenika", izjavila je ona.
Pogledajte i: