Ovako novinar lista „Politika“ Nikola Trklja komentariše poslednji pokušaj Džulijana Asanža da se pred sudom u Londonu izbori za pravo da ne bude izručen Americi, gde bi mogao da bude osuđen na 175 godina zatvora po sedamnaest tačaka optužnice.
Asanž razotkrio sistem delovanja SAD
Asanžova golgota počinje 2010, kada je njegov Vikiliks objavio snimak američkih helikoptera kako u Bagdadu 2007. ubijaju mnoštvo ljudi, među kojima su bila i dva novinara agencije Rojters. Nakon toga, Vikiliks je objavio na hiljade internih dokumenata američke diplomatske službe u kojima se kritikuju svetske vođe, od ruskog predsednika Vladimira Putina, preko evropskih političara, do saudijske kraljevske porodice.
„Asanž je time razotkrio sistem koji je Americi omogućio da kontrolišu elektronske i druge poruke, na osnovu čega se videla strategija njihovog međunarodnog delovanja u poslednje dve, tri decenije“, ističe Trklja.
Sa novinarske tačke gledišta, to što je Asanž učinio sasvim je legitimno, dodaje naš sagovornik. Ako novinar proceni da je nešto što želi da objavi u interesu javnosti, on to i čini.
Tada je, kako Trklja kaže, počela lakrdija – protiv Asanža je pokrenuta kampanja kako bi se dokazalo da on nije novinar, nego NVO aktivista. Time bi njegov položaj bio izmenjen, jer politički aktivisti ne podležu pravilima novinarske etike. Švedsko tužilaštvo je tražilo njegovu ekstradiciju, po optužbi dve žene za silovanje. Britansko tužilaštvo je tražilo Asanžovo hapšenje, a on je našao utočište u ambasadi Ekvadora u Londonu, gde je proveo sedam godina, od 2012. do 2019. Iako je Švedska odustala od optužbi, Asanž se našao u britanskom pritvoru, u zatvoru Belmarš.
Glasno ćutanje novinarskih udruženja
Sve što se događalo u slučaju Džulijana Asanža, razotkriva priču o tome koliko novinari mogu da budu nezavisni ako gurnu prst u oko najmoćnijoj sili na svetu i koliku solidarnost zapadnih esnafskih udruženja mogu da očekuju, kaže Trklja.
„Niko iz velikih zapadnih medija, pošto je bio pritvoren nije se za njega založio. Čak je i britansko pravosuđe koje simulira da nije pod uticajem američke države, reklo da će mu dozvoliti da ode kada izađe iz ekvadorske ambasade. I niko ne može da objasni koji je on to britanski zakon prekršio da su morali da ga uhapse“, objašnjava on.
Ni zapadna novinarska udruženja nisu se pretrgla i insistiranju da Asanž bude oslobođen. Poslala su, tek pro forme, nekoliko saopštenja. Tako je postupala čak i Australija, država u kojoj je Asanž rođen – tek posle desetak godina, australijski zvaničnici setili su se da pitaju za zdravlju svog građanina, ukazuje Trklja.
Ista matrica protiv Asanža i protiv Takera Karlsona
Po istoj matrici po kojoj je vođena kampanja protiv Asanža da nije novinar, vodi se i kampanja protiv Takera Karlsona, zbog njegovog nedavnog intervjua sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
„Isti američki mejnstrim mediji, koji su vodili kampanju protiv Asanža, sada imaju negativan pristup prema čoveku koji je razotkrio njihovu nemoć u smislu da može da kaže nešto mimo narativa koji oni o događajima u svetu plasiraju već trideset godina. Asanž je to uradio brutalnije. On je na videlo izneo dokaze koji razotkrivaju mehanizam kako se vodi američka spoljna politika na globalnom nivou i kako Amerikanci vrše pritiske na pojedine zemlje“, kaže Trklja i podseća da se iz dokumenata koje je Vikiliks objavio tačno videlo kako američka administracija utiče na donošenje političkih odluka balkanskih država.
Ono što je našem sagovorniku posebno zanimljivo je, kako kaže, način na koji je Asanž objavio dokumenta. On je odabrao pet najuglednijih zapadnih novina, znajući da veb sajtovi koji objave dokumenta mogu du budu ukinuti momentalno. Ugledni listovi, pak, morali su, hteli-ne hteli da objave vest.
Karlson je, pak, imao drugi pristup.
„On je omogućio drugoj strani da se pojavi u zapadnom medijskom prostoru, pre svega zahvaljujući onome što je dogovorio sa Ilonom Maskom. Jer, na Zapadu je tehnički onemogućeno da pratite ruske medije. Internet, koji je slovio za medij koji omogućava da proverite svaku informaciju, ne dozvoljava pristup ruskim bazama podataka“, objašnjava Trklja.
Džulijan Asanž danas izlazi pred londonski sud, što je, kako se smatra, njegova poslednja pravna bitka da se spreči ekstradicija u SAD. ispred suda okupile su se Asanžove pristalice.
Vrhovni sud u Londonu je zakazao dvodnevnu raspravu o tome da li Asanž može od Apelacionog suda da traži da se spreči njegovo izručenje, međutim ako sud ne dozvoli da žalba ide na apelaciju to znači da bi Asanž mogao da bude izručen SAD.
Pogledajte i: