Američka imperija u velikom haosu, a još joj preti i – balkanizacija

Ovo za Sutnjik kaže Olga Ravasi, osnivač organizacije "Srbi za Trampa", predsednik "Srpsko - američke glasačke alijanse" i dodaje:

Predsednički izbori u SAD biće održani 5. novembra, zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma i 33 mesta, odnosno oko trećine Senata. Prvi su koji se održavaju prema popisu stanovništva iz 2020. godine.

To znači da su između pojedinih saveznih država preraspodeljeni brojevi predstavnika u Predstavničkom domu, što utiče na broj elektora. Tako će Teksas i Florida umesto 38 i 29 imati 40 i 30 izborničkih glasova.

Međutim, Ravasijeva kaže da se najvažnije nije promenilo - izborni zakoni u ključnim državama čiji glasovi određuju sudbinu Amerike ostali su isti.

"Ništa se nije promenilo u Pensilvaniji, Viskonsinu, u državama koje mogu da prevagnu izbore. U njima živi i veliki broj Amerikanaca srpskog porekla, koji su imali veliki uticaj na ono što se desilo 2016. i 2020, kada su izbori pokradeni", podseća ona.

Ravasijeva dodaje da prema anketama Tramp dominira ne samo Republikanskom strankom, da je trenutno nepobediv, a da sa druge strane demokrate imaju problem, jer faktički nemaju kandidata.

"Imaju predsednika Bajdena, dementnog starca. Priče o drugim kandidatima su farsa. Na kraju će izvući Mišel Obamu, ali o tom potom. Problem je i što republikanci nemaj plan B. Demokrate su suštinski usavršile izborni proces i kako da ga kontrolišu. Jedino što čujem od mnogih republikanaca je da moramo imati izlaznost preko 80 odsto. Pitam se da li je to zaista jedini plan, jer se ništa drugo nije promenilo", kaže Ravasijeva.

Ona dodaje da je najveći problem SAD "permanentna birokratija", koju naziva i močvarnom birokratijom, koja je i kancer Evrope. Rep duboke države i sama je osetila radeći u političkom sistemu na pitanjima spoljne politike i bezbednosti u informativno – bezbednosnom sektoru, baveći se transnacionalnim kriminalom, problemima koji more Ameriku i ceo svet.

"Imala sam direktan uvid u to šta znači neizabrana, permanentna birokratija koja je u stanju da svima nama diktira život, a EU je školski primer te neizabrane, suštinski nelegitimne birokratije koja sebi daje za pravo da diktira ljudima život. Kristijan Šmit je „poster čajld“ za takvog birokratu, aparatčika, nelegitimnog, neizabranog".

Da je močvaru duboke države moguće uzdrmati, dokaz je, kaže, intervju Takera Karlosona sa Vladimirom Putinom. Sudeći prema odjecima, u Americi su ljudi gladni i žedni istine.

Amerikanci su, kaže naša sagovornica, koliko god da su dobar i vredan narod, suštinski vrlo neobrazovani kada je u pitanju svet van njihovog. Nisu ni morali ništa da znaju, sada se to menja, jer su u problemima, pre svega ekonomskim. Istovremeno, politički život kod njih se sveo na pozorište, veliki rijaliti šou.

Ravasijeva dodaje da je intervju pre svega pokazao fundamentalnu razliku u svesti, razmišljanju, u političkom i geopolitičkom delovanju Istoka i Zapada, ali i da je u Americi prošlo vreme ispiranja mozga, atmosfere Hladnog rata i plašenja naroda Rusima. Amerikancima je jasno da Putin želi mir, da želi razgovor, ako ima sa kim da razgovara. To nije utisak samo iz razgovora sa njenim studentima.

"Mlađe generacije su vrlo dobro prihvatile ovaj intervju. Devedeset odsto Amerikanaca shvata o čemu se radi, ali je njihova elita potpuno odrođena, politička elita ne predstavlja narod. Predstavlja samo sebe i vojno-industrijski kompleks. Nikada nisam pomislila da ću doživeti da mi obični, prilično obrazovani Amerikanci koji su ovde generacijama, sami od sebe kažu, mi verujemo da je Putin pravi čovek i više verujemo Putinu, nego sopstvenom predsedniku. Za mene je to šokantno".

Komentarišući dešavanja vezana za priliv migranata sa meksičke granice, Ravasijeva kaže da je migrantska kriza namerno stvorena, vrlo dobro ciljana i organizovana od određenih nevladinih organizacija, ta da može biti veliki okidač.

"Ljudi su posle kovid krize ostali bez posla, cene su jako visoke, gorivo jako skupo, jedva sastavljaju kraj sa krajem. Imamo jako puno beskućnika, veterana koji su sada bačeni, niko o njima ne brine, a migrante, za koje ne znamo ko su, a više od 80 procenata je ratno sposobnih muškaraca, su stavljeni u najskuplje hotele, obezbeđena su im tri obroka. Daje im se finansijska pomoć. Ljudi se pitaju kada će država povesti računa o svojim sopstvenim građanima."

Dodaje da migranti, kao i u Evropi, u bilo kom trenutku mogu biti vrlo zapaljiva stvar. Strahuje se da, ako im se uskrati pomoć, može doći do haosa.

"Crnci i Latinoamerikanci koji žive u siromašnijim krajevima se već bune, jer ih dovode i kod njih, stvaraju im haos, a to su uglavnom demokratski glasači. Ne samo da prave haos u njihovim zajednicama, već im preuzimaju posao."

Ravasijeva dodaje da se namerno stvara okidač koji u bilo kom trenutku demokratama može poslužiti.

"Idemo ka situaciji koja je jako zapaljiva", kaže.

Dodaje da je politička elita stvorila veštačku polarizaciju koja jako podseća na onu koja je režirana u istoj kuhinji, koja se dešavala u Jugoslaviji.

"Ovde se sada vrlo često pominje reč „balkanizacija“. Nije isključeno da se tako nešto ovde može desiti, vratiti kao bumerang. Delimo se, na velike gradove koji su postali pakleni za život, vrlo opasni. Ja sam pobegla iz Čikaga. Tamo više nije zdravo odgajati decu. Kao ni u Los Anđelesu i Baltimoru".

Na kraju razgovora za Sputnjik predsednica prve političke organizacije Srba u Americi koja je formirana kroz Federalnu izbornu komisiju kaže da u takvoj atmosferi, kroz podele koje su stvorene, koje su kulturološke i pre svega rasne, u bilo kom trenutku može da se stvori veštačka kriza.

"Običan čovek stalno se plaši za egzistenciju, za goli život, zato Taker Karlson nije mogao da veruje da ga u Moskvi u metrou niko ne zaskače, da niko ne želi da džepari i da te prebije, da te ubije. Ovde pokušavaju da normalizuju sve moguće bolesti, sve degeneracije, kao i u Evropi, a normalan svet se bori za goli život."