Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, objasnio je u Energiji Sputnjika da potrošnja energije u svetu raste iz godine u godinu.
Ulaže li se u naftu?
Ideja zelene tranzicije, kaže on, jeste da se prvo deo današnje potrošnje zameni obnovljivim izvorima, a da sav rast zapravo budu obnovljivi izvori. To predstavlja veliki i nagli obrt, a Mićović dodaje i da je nerealano, te da se ne može ostvariti postojećim tempom. Ukoliko bi se samo rast koji postoji pokrio i zamenio obnovljivim izvorima energije, to bi bilo optimistično, dodaje on.
Mićović objašnjava da je potrošnja od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je izbila velika naftna kriza, pa do sada, svake godine veća nego prethodne. Izuzetak predstavljaju jedino 2008. godina i velike finansijske kriza koja ju je obeležila, kao i pad potrošnje iz 2020. izazvan koronom. Nafta je ipak, dodaje on, posle nastavila istim tempom da raste i ova potrošnja naprosto predstavlja potrebe današnje civilizacije.
Potrošnja za 2022. godonu iznosila je 99 miliona barela na dan i 2023. smo prvi put prešli potrošnju od 100 miliona barela dnevno, dok se 2024. godine očekuje čak 104 miliona barela na dan. To će proizvesti jako veliku potrebu za novim investicijama. Dok imate takav rast potrošnje sirove nafte, imate proizvodnju i morate da pravite velike investicije. Izdašnost naftnih izvora opada i ukoliko se stalno ne ulaže u pronalaženje novih, nemoguće je očuvati tu proizvodnju na takvom nivou, rekao je Mićović u emisiji Jelice Putnjiković.
U šta se danas ulaže?
Današnje svetsko bankarsko tržište Mićović ocenjuje kao „plašljivo“ jer navodi da se pribojava da li će oni kojima daju velike količine novca, kasnije moći da ga vrate. Investicije u naftnom sektoru su daleko manje od investicija koje idu u obnovljive izvore energije, razvoj skladišnih kapaciteta, razvoj novih mreža, ili čak nuklearna energija koja beleži određeni rast investicija, kaže on.
Danas se mnogo više ulaže u obnovljive izvore energije nego u naftni sektor, a ne dobija se srazmerno toliko više energije. Radi se o tome da je to početak, jedan novi energent uslovno rečeno, dok se naftni sektor razvija poslednjih sto godina. U tom smislu te investicije jesu pet puta veće, ali nikako ne donose pet puta više energije.
Stabilnost, odnosno odsustvo rasta u investicijama naftnog sektora znači da energetski svetski sistem neće više moći da se resetuje. Jednostavno neće više biti dovoljno nafte da zadovolji sve energetske potrebe koje ona danas zadovoljava i taj period će uslediti za deset ili petnaest godina, objašnjava Mićović.
Nafta je svuda oko nas
Eksploatacija nafte biće svakako nastavljena, ali njena cena će skočiti, budući da će je biti manje. Nafta predstavlja izvor ugljovodonika koji se nalazi u sastavu ogromnog broja materijala koji se danas svakodnevno koriste u svim oblastima života. Od plastike i lekova, do izgradnje. Mićović tvrdi da je danas teško zamisliti zgradu, građevinu, putnu privredu bez ovih proizvoda.
Udeo nafte u saobraćaju takođe je ogroman i, uprkos pet godina intenzivne tranzicije, čini 90 odsto. Dakle, 90 procenata energije koja se troši u transportu robe i ljudi poreklom dolazi iz nafte.
Borba za životnu sredinu
Glasnogovornici udruženja za zaštitu životne sredine bili su toliko uspešni u svojim aktivnostima, govori Mićović, da su njihovim zalaganjem donesene krupne političke odluke. Sputnjikov sagovornik kaže da on te odluke uopšte ne bi dovodio u pitanje, jer čitav svet ide u pravcu zaštite životne sredine, ali da je isto tako lično ubeđen da su argumenti koji su poslužili da se brzina promena projektuje – vrlo upitni. Njihove teze, dodaje Mićović, nisu dovoljno proverene, već su samo „izuzetno glasno izgovorene i dovoljno puta ponovljene“ pa su, kako kaže „postala jedna agresivna mantra koja je urodila plodom“.
Kada je reč o novim teorijama pojedinih „zelenih“ udruženja da veliki brojevi životinja uzgajanih za potrebe prehrane stanovništva emituju gasove koji štete životnoj sredini i da će čovečanstvo morati da pređe na meso uzgajano u epruvetama, Mićović ističe da o tome još nema konsenzusa i da su mišljenja podeljena.
Za razliku od saobraćaja, oko namirnica i tih nekih veštačkih hrana nemamo nacionalni i globalni konsenzus. Nadam se da će tako i ostati i da nećemo ići u tom pravcu, a svako ko voli te stvari, nek izvoli.
Mićović je zaključio da „nema dileme“ kada je u pitanju korišćenje naftnih i obnovljivih izvora energije. Civilizacija se, kako kaže, davno opredelila za naftu i ona je stotinu godina razvijana, tako da će biti potreban jako dugačak period da se delovi te potrošnje zamene nekim drugim energentima. Razvija se nova ekonomija, nova privreda i potrebno je razvijati sve te sisteme, kaže Mićović, ali dodaje da je jako bitno imati u vidu da će nafta biti energija koja će sprovesti civilizaciju kroz taj tranzitni period.