Odlazak dosadašnjeg glavnokomandujućeg oružanih snaga Ukrajine Zalužnog, na čije mesto je došao general Aleksandar Sirski, po mišljenju Perišića, neće doneti nikakve bitne promene u ponašanju Kijeva i dejstvima njegove vojske.
„Oni nastavljaju ono što su radili i prošle i pretpošle godine - NATO komanduje, a Sirski će nastaviti isto što je radio Zalužni, samo što je Zalužni imao političku nijansu koja ga je razlikovala u odnosu na ostale generale. Sirski će raditi šta mu kaže NATO koji vodi operacije u Ukrajini. Kažu, Zalužni je morao da ode jer je odbio poslušnost NATO-u. To nije moguće, jer Ukrajina nije država nego vojno-policijsko-bezbednosni režim kojim komanduju NATO generali. Glavne situacione karte su u Vašingtonu a ne u Kijevu i tamo pomeraju jedinice, a Zalužni ili Sirski su oni koji to sprovode“, ne sumnja ovaj profesor geopolitike.
Perišić je takođe uveren da kadrovske pretumbacije u Kijevu neće značajnije uticati ni na dešavanja na frontu, uz ocenu da su s fijaskom kontraofanzive Kijeva namere SAD i NATO u Ukrajini propale jer im nije uspeo blic krig s upotrebom masovne pešadije, oklopnih jedinica, aviona, artljerije…
Ruska taktika protiv NATO strategije
Ovaj rat, objašnjava profesor koji ima i vojno obrazovanje, pokazuje da nema više blic kriga zato što se promenila tehnologija ratovanja.
„Nema više operativno-strategijskih i strategijskih prodora. Zato što je sada vatrena moć na običnom vojniku, koji raspolaže svim vrstama oružja i oruđa. To u dosadašnjim ratovima nije bilo. Poslednji rat koji se vodio po logici Drugog svetskog rata je bio upad SAD u Avganistan 2003. Sada toga više nema. Sada svaki vojnik upotrebljava dronove - izviđačke, borbene, dronove samoubice, i sve se svelo na taktičke zone, do 500 vojnika. Rusija je prošle godine taktikom zaustavila operativno-strategijsku ofanzivu NATO zato što je običnog vojnika opremila raznim vrstama oružja i običan pešadinac je uništio nemačke tenkove, NATO artiljeriju, avione, pešadiju“, opisuje stanje na frontu Perišić.
On konstatuje da američki generali, koji su u Ukrajini hteli da primene strategiju iz Drugog svetskog rata, kaskaju za Rusijom i da su zato izgubili u ovoj ofanzivi.
„Ovo će se izučavati na vojnim akademijama. Rusi su taktičkom upotrebom jedinica do nivoa bataljona zaustavili korpuse i armiju“, ocenjuje Perišić.
Važan faktor za nadmoć ruske vojske on vidi i u velikom broju dobrovoljaca i vojnika po ugovoru koji su se priključili ruskoj vojsci, ali i u ogromnim ruskim resursima i povećanju kapaciteta vojne industrije koja, kak kaže, radi u tri smene.
S druge strane, napominje on, Zapad ne može da postigne koncentraciju vatrene moći kod ukrajinskog vojnika jer je za to potrebna temeljna obuka a oni misle da Ukrajince mogu da obuče za savremene sisteme za mesec dana što je nedovoljno.
Dve velike laži na Zapadu
Da smena na vrhu ukrajinske vojske neće suštinski ništa promeniti smatra i dr Dragan Petrović, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
„U Ukrajini se ništa bitno ne dešava jer su oni suspendovali sve elemente demokratije, Ukrajina je okupirana država od puča februara 2014. godine, tačnije od spaljivanja proruskih demonstranata u Odesi maja te godine.“
Kad je reč o kadrovskim rešenjima u Ukrajini, Petrović konstatuje da su u pitanju nijanse ali da je to rezultat straha Zelenskog da bi mogla da se nađe neka alternativna figura koja bi ga skinula.
„U tom strahu Zelenski je procenio Zalužnog kao opasnog rivala. Izabrali su Sirskog koji ima tapiju da je Rus i da je neuspešan vojskovođa i on ga politički ne može ugroziti. On nema ni autoritet kao Zalužni koji bi mu rekao da vojska ima svoja pravila… Dakle, Zelenskom treba senka od čoveka koji će da ispunjava njegove namere a njegove namere su uslovljene zapadnim javnim mnjenjem“, obrazlaže ekspert.
A to javno mnjenje, kako kaže, guta dve velike laži: da je Rusija jedini krivac za otpočinjanje rata, što nije tako, dok je druga velika laž stručne prirode a odnosi se na utopiju da Ukrajina može uz zapadnu pomoć da pobedi Rusiju.
„Kad bi se građanima u Zapadnoj Evropi reklo da za to nema šanse oni ne bi odobravali sredstva i pomoć Ukrajini. Ova farsa, kad pričaju da Ukrajina samo što nije pobedila Rusiju, nije slučajna – to je da bi se nastavio finansijski dotok. U tom pravcu Sirski je idealna figura, jer i u izgubljenim situacijama ide na juriš. Zato on odgovara i Zelenskom, i američkoj dubokoj državi“, ističe Petrović.
Pokušaj Zapada da stegne kragnu Kijevu
On se osvrnuo i na najavu da se Zapad sprema da imenuje specijalnog predstavnika za Ukrajinu, a pominje se da bi to mogao da bude aktuelni generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Zapad bi, kaže Petrović, hteo da dodatno „stegne kragnu“ Ukrajini jer želi apsolutnu kontrolu.
Ukrajina, kakva je takva je, ipak ima parlamentarizam i političke stranke a u igri ekstremnih i blagih ukrajinskih snaga postoji izvestan strah u dubokoj državi da bi neko mogao da se otrgne kontroli, smatra Petrović koji imenovanje specijalnog predstavnika zato vidi kao „pokušaj da se eliminiše bilo kakva racionalna pomisao“ u ukrajinskoj politici.
„Vašington više ne veruje nikome, on u svima vidi potencijalne proruske igrače ili igrače Trampa. Zato im je potrebna čvrsta kontrola. To je ta agonija u koju ulaze svesni da Ukrajina gubi rat“, zaključuje Petrović.
Pogledajte i: