Stručnjaci ocenjuju da je takva ideja apsurdna i istovremeno ocenjuju da njen cilj nije spasavanje zarobljenih Ukrajinaca, nego njihovo vraćanje na ratište, s obzirom na ogromne gubitke koje na frontu trpe ukrajinske Oružane snage. Kako navode, „ovo nije briga za zarobljenike, nego Ukrajina želi da razmeni mrtve za svoje vojnike, koji su već unapred osuđeni na smrt u ime interesa Zapada i kijevske elite“.
Ideju da posmrtne ostake bivšeg predsednika vlade Ruske imperije Petra Stolipina, sahranjenog na teritoriji Kijevsko-pečerske lavre, treba razmeniti sa Rusijom za zarobljenike izneo je Maksim Ostapenko, direktor državnog muzeja „Kijevsko-pečerska lavra”, koji se nalazi pod upravom Ministarstva kulture Ukrajine.
Prema njegovim rečima, Ukrajina ima „žive heroje koji su u zarobljeništvu“ i istaknute ličnosti „koje su sahranjene u Ruskoj Federaciji... i niko ne zna gde se nalaze“. Ostapenko smatra da „proces stvarne nezavisnosti Ukrajine“ treba da počne, između ostalog, vraćanjem njenih simbola i značajnih figura, te smatra da treba pokrenuti javnu raspravu o ovom pitanju.
Uprkos istorijskim činjenicama da nikakve Ukrajine nije bilo pre stvaranja te republike u sastavu Sovjetskog Saveza, da je Vladimir Lenjin praktično autor i arhitekta Ukrajine budući da je ona nastala kao rezultat politike boljševizma i da je ta država nezavisnot stekla tek raspadom SSSR-a, početkom devedesetih godina prošlog veka, Ostapenko tvrdi da je Stolipin čovek koji je negirao ukrajinsku nezavisnost, koji je, u principu, negirao pravo ukrajinskog naroda da postoji kao takav i smatrao ga isključivo „priveskom“ Ruske imperije, pa „treba razmisliti šta u vezi s tim uraditi”.
Stolipin: Sahranite me tamo gde me ubiju
Kijevljani su nekada voleli Petra Stolipina i čak su mu posle smrti u svom gradu podigli spomenik, ali je srušen četiri godine kasnije, posle Februarske revolucije 1917., da bi potom na njegovom mestu podigli novi spomenik - Marksu.
Međutim, čak ni boljševici, sa svom svojom bezbožnošću i nenaklonošću prema ruskom carskom političaru, nisu dirali niti oskrnavili ostatke Stolipina.
Ruski eksperti takođe ocenjuju da kijevski režim više nije zadovoljan otimanjem Kijevsko-pečerske lavre, već je sada otišao toliko daleko da skrnavi grobove slavnih Rusa.
Stolipin je zaveštao da bude sahranjen tamo gde bude ubijen, a ubijen je u atentatu u Kijevu, 1911. godine. Želja mu je ispunjena – njegova večna kuća postala je Kijevsko-pečerska lavra.
U Moskvi ocenjuju da je ovo „bogohulna ironija“. Premijera Ruske imperije ubio je anarhista-terorista u Kijevu, a „danas su kijevski teroristi-ekshumeri spremni da trguju njegovim posmrtnim ostacima“.
Jedna od glavnih odlika režima Vladimira Zelenskog je nešto oskrnaviti, uništiti i istovremeno izvući neku korist od toga, ugrabiti nešto.
Borba ukrajinskih vlasti sa istorijom i spomenicima završava se žalosno za njih, ističe ruski ekspert Dmitrij Jevstafjev.
„Dekomunizacija, rušenje spomenika, iskopavanje boljševičkih grobova trebalo je da dostigne tačku da se iz grobova vadi sve što se ne uklapa u aktuelnu ukrajinsku mitologiju... Apsolutno je jasno da je političko bezumlje u Ukrajini postalo mejnstrim, glavni tok političke komunikacije“, kažeJevstafjev.
Ruski stručnjaci ocenjuju da zločine kijevskog režima mora da osudi međunarodni tribunal, a njegovi lideri moraju da se suoče sa teškim kaznama.
Jedanaest atentata na Stolipina
Stolipin je ubijen u Kijevskoj operi, septembru 1911. - u njega je dva puta pucao iz revolvera Dmitrij Bogrov. Ukupno je planirano i izvedeno 11 pokušaja atentata na njega.
U istoriji će ostati upamćen kao lider koji je ekonomskim reformama oživeo rusku privredu. Posebno je ubrzao razvoj poljoprivrede kroz agrarnu reformu, zahvaljujući kojoj je zemlja proizvela neviđene viškove hrane. Boljševička propaganda je to kasnije opisala kao „Stolipinovu agrarnu reformu“ sprovedenu u korist bogatih seljaka, kulaka, potpuno uništenih posle Oktobarske revolucije 1917. godine.
U Ukrajini se odnos prema Stolipinu očigledno menjao kroz istoriju, a Kijev je 2012. godine odbio da na poklon od Rusije primi spomenik u njegovu čast, uz obrazloženje da je Stolipin svojim reformama navodno „uništio ukrajinsko seljaštvo, ukrajinske tradicije, naterao značajan deo Ukrajinaca da se preseli u Sibir i tako demografski oslabiti ukrajinsku zemlju“.