Iris, kolosalni asteroid prečnika 199 kilometara, spada u grupu najvećih u jedan odsto u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, završavajući svoju orbitu oko Sunca svakih 3,7 godina. Masalia, asteroid prečnika 135 kilometara, deli sličnu orbitu sa Irisom.
Asteroidi se razlikuju po sastavu: silikatni asteroidi su bliže Suncu aledeni asteroidi preovladavaju u spoljašnjim regijama Sunčevog sistema. Razumevanje njihove distribucije baca svetlo na sastav solarne maglice pre formiranja planeta i asteroida.
Dr Anisija Aredondo saameričkog Instituta Sautvest Riserč i glavni autor istraživanja vezanog za navedeno otkriće, potvrđuje da količina i rasprostranjenost vode na Irisu i Masaliji podseća na onu kakva je na Mesecu. Voda je zarobljena, vezana za minerale i apsorbovana silikatima.
Teleskop SOFIA, koji nije u funkciji od 2022. godine, upotrebio je svoju infracrvenu kameru za slabo vidljive objekte (FORCAST) da identifikuje vodu na površini Meseca 2020. godine, što je bilo ekvivalentno oko 350 mililitara vode po kubnom metru tla.
Dok je analiza podataka slabijih asteroida, Partenope i Melpomene, dala neuverljive rezultate zbog prekomerne pozadinske buke u posmatranjima, Aredondin tim sada planira da iskoristi svemirski teleskop „Džejms Veb“.
Uz vrhunsku optiku i obim signala i šuma, taj teleskop će poboljšati naučno razumevanje distribucije vode u Sunčevom sistemu, pridonoseći vrednim uvidima u rasprostranjenost vode u egzoplanetarnim sistemima i potencijalu za vanzemaljski život, preneo je je „Juniverz tudej“.
Pogledajte i: