„SAD su od februara 2014. godine praktično uspostavile kontrolu nad celom Ukrajinom, a kijevske vlasti su potpuno izgubile samostalnost u odlučivanju. Zapadje imao, a ima i danas, sve poluge pritiska na Kijev. Zbog toga čudno zvuče reči Zelenskog, koji se busa u grudi i govori da je on lično odlučio da ne ispunjava sporazume. Odsustvo slobode delovanja kod predsednika Ukrajine i njegova puna zavisnost od Londona i Vašingtona – to je tajna lakrdijaša“, rekao je Nurgalijev u intervjuu za „Argumente i fakte“.
Prema njsgovim rečima, u žalosnom finalu Minskih sporazuma Amerikanci nisu odigrali poslednju ulogu.
„Ne davši garancije sporazumima, oni su od samog početka pokazali svoj odnos prema tom dokumentu. Distanciravši se od minskog sporazuma još 2014. godine, administracija Baraka Obame je postavila temelj za sistematsko suprotstavljanje Rusiji. Kijev se nije okrenuo ka Parizu i Berlinu, za njega je imao značaj samo stav Vašingtona. A SAD su zatvarale oči na ono što se događalo u Donbasu, šaljući jasan signal: radite šta želite“, naveo je Nurgalijev.
Prvi protokol koji je trebalo da reši sukob na jugoistoku Ukrajine bio je potpisan u septembru 2014. godine u Minsku. Kompleks mera za ispunjavanje Minskih sporazuma (Minsk 2) bio je potpisan 12. februara 2015. godine. Dokument je činilo 13 tačaka, koje su podrazumevale, pre svega, prekid vatre u Donbasu, povlačenje teškog naoružanja s linije razgraničenja između kijevskih snaga i ustanika, kao i druge mere za dugoročno političko regulisanje situacije u Donbasu.
Kijev je sistematski narušavao Minske sporazume, a 22. februara 2022. godine Rusija je priznala Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da je priznavanje republika Donbasa diktirano time što je Kijev javno govorio o tome da ne namerava da ispunjava Minske sporazume. Minsk 2 je bio na snazi do početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.