Legendarni Dejan Milojević preminuo je u 46. godini od posledica srčanog udara 17. januara, a u subotu je održana komemoracija.
Porodica i prijatelji od Milojevića su se oprostili u ponedeljak, u 13 časova je održano opelo, posle čega i sahrana.
Na sahranu je došao i Stiv Ker, trener Golden Stejta u čijem je stručnom štabu bio i veliki Miloje. Iz Sjedinjenih Američkih Država stigli su i izvršni direktor Golden Stejta Majk Danlivi junior kao i bivši gruzijski košarkaš Zaza Pačulija. Poslednji pozdrav Milojeviću uputio je i Vlatko Čančar sa kojim je Deki radio u Megi,a koji je kasnije otišao u Denver.
Od srpske košarkaške legende oprostili su se mnogi treneri igrači, među kojima su bili i: Željko Obradović, Predrag Danilović, Darko Miličić, Aleksandar Džikić, Žarko Paspalj, Željko Rebrača, Nemanja Bjelica, Igor Rakočević, Milan Gurović, Nemanja Dangubić, Žarko Čabarkapa, Miroslav Nikolić, Slavko Vraneš, Aleksandar Pavlović, Ratko Varda, Luka Nikolić, Marko Kešelj, Dejan Tomašević, Vladimir Štimac, Nikola Topić, Edin Avdić, Milenko Tepić.
„Čuli smo reči apostola Pavla, mi tugujemo, ali ne kao oni koji nemaju nadu. Mi ćemo se opet zagrliti, ako tako nije, onda je ovaj život tragedija. Niko nije birao život na zemlji i niko ne zna trenutak kada će otići sa nje. Sve je volja božija. Crkva duboko veruje da je Gospod svedržitelj odabrao trenutak za svakoga od nas. Naš blaženopočivši patrijarh Pavle je govorio: "Ono što biramo je da li ćemo živeti kao ljudi ili neljudi". Dejan je bio čovek sa velikim "Č", čovek u pravom smislu te reči, čovek ljubavi i zajedništva, koji je živeo po Bogu. Neka nam Gospod da, da kada Dejan staje pred lice njegovo, čuje reči jevanđelja“, bio je govor sveštenika.
Emotivne reči uputio je i Predrag Danilović.
„Pre svega upućujem saučešće porodici Milojević i košarkaškoj porodici Srbije - čiji je Dejan Milojević bio jedan od najuzornijih sinova. Napustio nas je pre svega veliki čovek, čovek bez ijedne mrlje. Imao sam čast da budemo prijatelji, iako nismo igrali zajedno. Nosio je u sebi onaj žar, energiju, pozitivnu drskost i sve ono što je krasilo velikane naše košarke. Imao je sve vrline najcenjenijih igrača oko kojih gradite igru, ti igrači su odvuek bili pravo blago. Nikad nije bio trula jabuka u timu. Njemu su svi verovali i igrači i treneri. Svi koji su ga makar malo poznavali, mnogo su ga voleli. Ima li većeg priznanja od toga da vam svi veruju čim vas vide. Taj njegov karakter i želja da se pomogne svakom članu kolektiva, vodili su ga kroz terensku karijeru. Bio je istinski patriota voleo je svoju zemlju. Osećao sam duboko u sebi da je to tek početak, jer sam bio siguran da će Dejan voditi reprezentaciju. Na moju veliki žalost to se neće dogoditi. Neka mu je laka crna zemlja“, rekao je Danilović.
Najpotresniji govor održao je Aleksandar Stojanović, sportski novinar.
„Kada razmišljamo šta sve nismo rekli, prebiremo po sebi šta treba da kažemo i kako da osećamo, a Deki je otišao. Gubimo te 25 dana, osećam se krivim, tužnim, možda zato što ti nisam rekao, kao u toj poruci koja ti nije stigla, istoj koju si slali drugovi. Gledao sam ljude, gledam ih sada, od klupe u školi, do klupe na terenu i vidim da si skupljao ljudska bića, Znaš zašto je drugačije, sutra će se pričati koliko je ljudi. Nisu to ljudi, ovde su došle ljudske duše da te isprate. Znaš zašto je drugačije, zato što mi stojimo ne da pokažemo kakav si bio, već da dokažemo da smo te dostojni. E, takav si bio. Da pokažemo da smo dostojni porodice, pre svega. Sjajio si ljude, blistao si igru, ne znam mnogo od života, uvek si bolje video stvari od mene, verujem da je bilo sa drugima, zato sam voleo da te slušam, ima stvari koje neću zaboraviti. Kada si birao suprugu po tome koliko se smeje, jer si hteo radost. Kad si rekao da ako ne budeš najbolji u košarci da ćeš raditi nešto drugo. Kada si rekao da je bitno biti srećan bez obzira na novac, jer mogu da žive roditelji gde god, ali živi u starom kraju. Da nema hajlajtsa jer si davao sa zicera. Činio se druge boljim, ne boljim, već srećnim. To je redak dar, do sada su u NBA ligi samo četiri himne svirane. Svirane zbog država i nacija, samo dve nacionalne, jedna je svirana zbog čoveka, jedna zbog tebe. Kako je Nikola rekao, svakome si bio sve, a nama si bio nešto. Znam da gledaš od gore i odmah si rasporedio anđele od gore i svi znamo gde je šef. Imam dve molbe, ako možeš ti da nas čuvaš, za boljeg ne znamo. Ali od sutra Deki, sada čitav svet zbog tebe zna koja je najpoznatija reč u srpskom jeziku, a ona je stajala u hiljadama porukama a ona je "volim te brate". Učio si nas da volimo, slušamo, da se volimo i pazimo, govorio si da budemo posvećeni i jaki, ali da budemo srećni. Na kraju... Ali Deki, zamoliću te samo za još jednu stvar. Želim da nam dozvoliš da se samo još jednom u tuzi oprostimo od tebe na ovom mestu. Neka ti je večna slava i hvala“, rekao je Aca Stojanović.
Milojević je igračku karijeru počeo u Beovuku 1997. godine, igrao je za FMP i Budućnost, a najveći trag ostavio je u Partizanu za koji je igrao u periodu od 2004. do 2006. godine. Nastupao je još za Valensiju i Galatasaraj.
Trenersku karijeru započeo je 2012. godine u Megi u kojoj je proveo devet godina, zatim je kratko vodio Budućnost, da bi . godine postao deo stručnog štaba Golden Stejta sa kojima je i osvojio NBA titulu.