Od Vavilona do Voždovca: Beograd pod pritiskom betona – kakav može da bude odgovor

Profesorka Jasmina Madžgalj, podsekretarka u Gradskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine, govori u emisiji „Energija Sputnjika” o samoj ideji akcije „Zeleni krov“, o tome šta je do sada učinjeno po tom pitanju i šta Grad Beograd planira za ubuduće.

Madžgaljeva priča o fenomenu betona koji sve više „porobljava“ čoveka i istraživanjima koja pokazuju da takav čovek, stanovnik urbane sredine, postaje otuđen najpre od svog života, a zatim od okoline i drugih ljudi. Ovo je, objašnjava ona, takođe uslovljeno i tempom života koji je stanovnicima velikih gradova nametnut i koji se kosi sa prirodom čoveka.

Kada je reč o Beogradu, gošća „Energije Sputnjika“ kaže da on trpi neverovatan demografski pritisak i tehnogenu aktivnost, a da čitavu situaciju otežavaju i planska dokumenta koja nisu ispoštovana.

Grad Beograd je, osluškujući potrebe svojih stanovnika, napravio planska dokumenta koja regulišu nivo, odnosno zelenu površinu na urbanim prostorima.

Od Visećih vrtova Vavilona do Voždovca

Profesorka Madžgalj podseća da se ideja zelenih krovova provlačila kroz istoriju i da nije nikakva novotarija. Njihovi počeci datiraju još iz vremena pre nove ere, kada je vladar Nabukodonosor stvorio Viseće vrtove za svoju voljenu Semiramidu. Kada je reč o skorijoj istoriji i evropskom kontinentu, tu nam Madžgaljeva opisuje ideju francuskog arhitekte Le Korbizjea koji je prekrio krovove Pariza, pretvorivši ih u zelene oaze i umetnička dela. Negovanje zelenih površina u Srbiji, rekla je Madžgaljeva, započinje u Beogradu sa kraljicom Natalijom i prvim parkovima.

Ako govorimo o Srbiji, konkretno Beogradu, prve urbane drvorede napravila je kraljica Natalija i prvi srpski parkovi napravljeni su ne samo radi estetskog uživanja već i u cilju lečenja, jer su pravljeni pored bolnica. Smatralo se, što je apsolutno ispravno, da bolesnici koji se dugo leče, osim lekova i nege koje dobijaju u samom bolničkom objektu, i te kako dobijaju onaj drugi izvor zdravlja i lečenja, u parku.

Većina ovdašnjih bolnica, kaže Madžgaljeva, ima predivne parkove i grad Beograd se trudi da neke od bolnica iz centra izmesti u prirodu, a da one koje je nemoguće prebaciti ozeleni.

Beton sve više „porobljava“ čoveka i istraživanjima koja pokazuju da takav čovek postaje otuđen najpre od svog života, a zatim od okoline i drugih ljudi.

Koliko drva po čoveku?

Zelena površina se određuje na osnovu planskih dokumenata koji propisuju kvadraturu i, zavisno od parcele ili kvarta gde se nalazi, moralo bi da se obezbedi 125 kvadratnih metara zelenila po stanovniku, kaže Jasmina Madžgalj.

Po procenama iz 2021. godine u Beogradu je bilo 1.440.000 stanovnika. To je veliki broj. Međutim, problem je taj što urbana jezgra koja prave ta nepopularna toplotna ostrva, prave problem naprosto zbog nedostatka prostora na samom tlu, kaže Madžgaljeva.

Akcioni plan adaptacije na klimatske promene koji je usvojen u Skupštini Grada još 2016. godine procenjuje klimatsku „ranjivost“ Beograda kao veliku. Istraživanje kojem je Naftna industrija Srbije bila pokrovitelj pokazalo je da je Beograd izuzetno neotporan na klimatske oscilacije, pa je napravljen čitav niz mera u cilju pomoći gradu kako bi se izazov klimatskih promena koliko toliko amortizovao. Jedna od tih propisanih mera su i „Zeleni krovovi“, navodi naša sagovornica.

Toponim Beograda je dosta promenjen pa i sa Košavom imamo u poslednje vreme problem. Trpimo neverovatan demografski pritisak. Svaki stanovnik koji se doseli ima i svoj automobil i vrši sve svoje aktivnosti koje utiču na to. Svaki čovek emituje toplotnu energiju jedne sijalice. Zamislite sad 1.440.000 ljudi od čega u centralnoj opštini živi možda i pola tog stanovništva, budući da tu rade, tu je administracija, kompanije... Svi ovde imamo neku aktivnost preko dana.

Hram Svetog Save

Uz to, dodaje Madžgaljeva, od 2009. godine imamo sve veći broj tropskih dana i noći. To u prevodu znači da temperatura u toku vezanih 48 sati ne pada ispod 30 stepeni celzijusa, a da ide i do mnogo većeg broja.

Na opštini Voždovac smo napravili Zeleni krov iz dva dela koji ima 340 metara kvadratnih. Jedan deo je ekstenzivan i raste sam za sebe, a drugi deo je polu intenzivan, ima zelene površine, mobilijare i pergolu na kojoj se insistiralo zbog opštinskih venčanja.

„Zeleni krov“ na Voždovcu ima ugrađene rasvetu i sistem navodnjavanja i dve godine je izvođač radova vodio računa o njemu, održavajući ga, dok je od prošle godine opština Voždovac, kao korisnik, preuzela tu brigu na sebe.

Ko može da sagradi „Zeleni krov“?

Madžgaljeva kaže da onaj ko poželi da napravi „Zeleni krov“ mora imati ozbiljan projekat gde je prikazano nultno stanje, odnosno stanje u kakvom je podloga. Osim idejnog projekta mora postojati tehnička mogućnost izgradnje hidroizolacije, zatim određivanje najpogodnije vrste biljaka, rađenje drenaže, postavljanje rasvete... Osim krova na Opštini Voždovac, sagrađen je i zeleni krov na zgradi Stambenog preduzeća.

I plato na stambenom i krov na opštini Voždovac apsolutno su pristupačni građanima, jer mi smo svi u službi građana. Pre tri godine Beograd je bio jedan od potpisnika tzv. „sporazuma gradonačelnika“ u Istanbulu gde je dogovoreno aktiviranje i podizanje zelene infrastrukture. Svaka zgrada, kada govorimo o kolektivnom stanovanju, ako ima potrebu, ima pravo i poželjno je da svi sa takvim ili sličnim idejama upute svoju ideju i da popričaju sa nama. Skupština stanara koja ima želju, volju ili potrebu za Zelenim krovom, treba taj projekat donese kod nas.

Ukoliko građani odnesu svoj predlog za izgradnju krova, Sekretarijat za zaštitu životne sredine će im dati korisne savete, uputiće ih kome dalje da se obrate i ukazaće im na sve prepreke koje mogu da se nađu na tom putu, kaže Madžgaljeva i dodaje da „nije daleko“ ni ideja da se u narednoj prilici doniraju sredstva za izgradnju krova, budući da to ne predstavlja jeftin poduhvat.

Dosadašnji rezultati

Ekologija je, kaže Jasnima Madžgalj, multidisciplinarna i zalazi u svaku poru ljudskog života. Iz ovog razloga se insistira na ozelenjavanju, sadnji i negovanju zelenila u vradovima gde ga nema.

Dosta toga smo uradili i u saradnji sa Gradskim zelenilom. Imamo zelene zidove poput onih ispred Pravnog fakulteta ili Beograđanke, a imamo i duž Sajma bankinu koja je sva zelena. Tu se ne radi samo o zelenilu, jer te biljke upijaju smog i ublažuju buku. Zeleni zidovi nisu samo tehnički zeleni već su ozelenjeni i idu od Brankovog mosta pa do Bežanijske kose duž auto-puta. Ima dosta prisutnog i bambusa koji takođe upija smog, zvuk, ali i prašinu, izjavila je profesorka Madžgalj.

Čovek je, kaže ona, pre svega iskonski, biološki i psihološki vezan za prirodu i zelenilo, a potreba čoveka sa asfalta da bude u zelenom stvarna. Projekat „Zelenih krovova“ ne ide samo ka tome da sačuva životnu sredinu, dodaje Madžgaljeva, već i da čoveka ponovo približi prirodi.