Gotovo apokapilptične scene vidimo na glavnim saobraćanicma širom Evrope. Četiri meseca uoči izbora za Evropski parlament poljoprivrednici Nemačke, Francuske, Holandije, Belgije, Rumunije, Poljske, Italije, Grčke i drugih članica EU traktorima su blokirali saobraćajnice i gradove. Pridružile su im se i mašinovođe, zaposleni na aerodromima i radnici iz drugih sfera koji su digli glas protiv različitih mera koje uvode države Evropske unije.
Protesti širom Evrope, između ostalog, posledica su i dešavanja u Ukrajini, jer je poskupljenje energenata otvorilo Pandorinu kutiju, a nezadovoljstvo građana raste iz dana u dan, smatra nekadašnji urednik lista „Politika“ Žarko Rakić.
Tome, kaže on, treba dodati i činjenicu da je „zaštitnik“ EU, Amerika koja je shvatila da je mnogo lakše od Evrope uzimati novac nego prirodna bogatstva koja treba prerađivati.
„Iza brda zapravo stoji primena genetski modifikovane hrane, taj uvoz gura Brisel, a ne Berlin. Ursula Fon der Lajen glavni je protagonista svega lošeg što se danas događa u Evropskoj uniji. I kada se ne pokaže ni trunka želje da se reši problem, već nemački ministar poljoprivrede kaže da su protestanti ekstremisti, moramo da se zapitamo kakva će zaista biti budućnost te privredne grane,“ naglašava Rakić.
„Orbanizacija“ rešenje za države EU
Nemačka se, smatra istoričar Saša Adamović, s obzirom na krizu u Ukrajini, pokazala kao najjadnija zemlja Evropske unije. Imajući u vidu da je od 1945. Evropa okupirana, imala je problem sa ograničenim suverenitetom, a na primeru Severnog toka videli smo da je taj suverenitet potpuno nestao, kaže on.
Adamović se nada da će se protesti odraziti i na rezultat izbora u mnogim zemljama EU, jer ovako kako je – nije dobro. On podseća da Srbija bar jednom godišnje ima inspekcije EU koje procenjuju kako napreduje taj naš put ka članstvu i dele nam lekcije ali naglašava da bismo stvari mogli da postavimo sasvim drugačije.
„Mi treba da napravimo monitoring Evropske unije, jer svakih pet godina kada se završi mandat Evropske komisije sve je gore i gore. Zašto bismo i dalje pristajali da i dalje istrajavamo na tom nesrećnom putu ka EU? Tako bismo periodično mogli da preispitujemo našu odluku, jer EU nije danas ono što je bila pre pet, deset, petnaest godina. Mi vidimo EU koja apsolutno nije u stanju da uradi bilo šta što ide u korist EU, a da ne govorimo u korist država članica,“ rekao je Adamović.
Sa ovakvom političkom strukturom nema nikakvog boljitka za EU, jer smo videli koliki je pritisak i ucene pretrpeo mađarski premijer koji pokušava da se bavi svojim nacionalnim interesima. Iako su „orbanizacijom“ pokušali da plaše evropske lidere, Adamović kaže da bi upravo to moglo da bude rešenje.
Konvergencija kriza
Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije kaže da proteste treba posmatrati u jednom širem vremenskom opsegu, jer ovo nije prva kriza niti prvi put da se izlazi na ulice.
Danas, dodaje on, postoji više kriza koje se ne rešavaju, koje političko-medijski kompleks nije u stanju da reši na zadovoljavajući način.
„Tako se iz jedne krizu ulazi u drugu, imaju kumulativni efekat i svedočimo konvergenciji kriza. Na delu imamo autentično nezadovoljstvo građana, za koje ne može da se okrivi neki strani faktor – Rusi ili Orban ili sasvim neko treći. Cela ova situacija podseća na kraj osamdesetih godina prošlog veka i DDR, jer se njihova politička elita ponašala na isti način,“ naglasio je Dostanić.
Levica doživela sunovrat
U EU već dugo imamo krizu lidera, kaže Rakić, pogotovo od odlaska Angele Merkel s vlasti. On smatra da će vladajuća koalicija u Nemačkoj doživeti debakl, a već sada se zna da je kancelar Olaf Šolc najgori kancelar u istoriji te zemlje po svim parametrima koji postoje. Međutim, Šolc tvrdoglavo misli da će Socijaldemokratija opstati samo zbog imena, a realnost je, dodaje Rakić, da je levica doživela sunovrat.
Levo liberalna ideologija, dodaje Adamović, postala je ideologija globalizma i ne zanimaju je nacionalni interesi država kojim pripadaju pa čak ni Evropska unija.
„Zbog sprovođenja te ideologije, radnici, koji i protestuju, ostavljeni su na cedilu, njihova prava nema ko da štiti, nemaju mogućnost da se sindikalno organizuju kao što je to bilo u prošlosti, pa je strankama krajnje desnice ostalo da se bave tim staromodnim, radničkim pravima,“ rekao je istoričar Saša Adamović.
Pogledajte i: