Vučić se najpre zahvalio na brzoj sednici i istakao da je pojačan progon i otežan život Srba na Kosovu i Metohiji.
"Od izuzetnog je značaja i apsolutno je neophodna zbog tekuće situacije na Kosovu i Metohiji, koja je apsolutno u suprotnosti sa Poveljom UN i relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti. Konkretno, privremene institucije samouprave u Prištini su na tom prostoru proteklih meseci stvorile nepodnošljive uslove za život Srba", rekao je Vučić.
Dodao je da privremeni organi vlasti na KiM sprovode sveobuhvatne napade na srpsko stanovništvo.
"Takve akcije, uz izostanak odgovarajuće reakcije, mogu izazvati nepopravljivu štetu opstanku srpskog naroda na KiM... Na redovnim sednicama Saveta bezbednosti obaveštavali smo članove Saveta o teškim uslovima u kojima žive Srbi i ostale nealbanske zajednice na KiM. Tražili smo ovu varednu sednicu jer razvoj situacije i akcije Prištine mogu izazvati nepopravljivu štetu pre nego što bude održana naredna sednica Saveta bezbednosti", rekao je Vučić.
Istakao je da je odluka kosovske centralne banke direktan povod zbog kojeg je zatražena sednica.
"Podaci da Republika Srbija iz ovog budžeta isplaćuje 60.946 plata i penzija na Kosovu i Metohiji, 2.430 stipendija za studente i da finansira narodne kuhinje koje zadovoljavaju osnovne potrebe oko 2.000 socijalno najugroženijih građana, pokazuju da je ova mera napad pre svega na srpsko stanovništvo i da situaciju na teritoriji Kosova i Metohije čini teškom. Samo ove brojke jasno pokazuju da ogroman broj stanovnika na teritoriji Kosova i Metohije direktno ili indirektno zavisi od dinarskih primanja iz budžeta Republike Srbije. Usled toga, očito je da zabrana dinarskog platnog prometa, odnosno ukidanje dinara kao sredstva plaćanja, direktno lišava ogroman broj stanovnika osnovnih ličnih sredstava za život", rekao je Vučić.
Istakao je i da 1.794 srpskih i nealbanskih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Kosova i Metohije direktno zavisi od dinarskih subvencija iz Republike Srbije, dok opstanak 922 privredna subjekta u vlasništvu Srba na Kosovu i Metohiji, koji su direktno zavisni od dinarskog platnog prometa, više operativno nije održiv i moguć.
"Da sumiram, odluka da se zabrani dinarski platni promet, time Priština direktno onemogućava svako funkcionisanje svih društvenih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, kulturnih i drugih institucija koje omogućavaju Srbima da sebi i svojim porodicama obezbede osnovne životne namirnice, školuju se, leče, kupuju lekove i čine sve ono drugo što se danas smatra uobičajenim životom sa minimumom ljudskog dostojanstva", rekao je on.
Prema njegovim rečima, te institucije predstavljaju osnovu za formiranje Zajednice srpskih opština, čije nadležnosti i struktura su jasno definisani sporazumom o opštiniskim principima potpisanim 2015. godine, a koji precizno je definiše da Srbija ima pravo da finansira ZSO", rekao je Vučić.
Dinar legalno valuta na KiM, evro uveden jednostranom odlukom Prištine
Predsednik Vučić je rekao da je dinar legalno sredstvo plaćanja u Srbiji i da samim tim ne može biti zabranjen na KiM kao delu teritorije koja je u sastavu Srbije, a koja je rezolucijom 1244 UN stavljena pod međunarodnu upravu, dok je evro uveden na protivpravni način jednostranom odlukom političkog rukovodstva u Prištini.
"Ova opasna mera režima u Prištini je preduzeta na protivpravan način i zbog toga što je evro legalna međunarodna valuta koju za područje EU emituje Evropska centralna banka (ECB). Usled toga, očigledno je da je prištinsko rukovodstvo poseglo za nelegalnom upotrebom eura što je u svojim javno dostupnim informacijama naveo EU i ECB, navodeći, da tzv. Kosovo, usvojilo evro jednostrano 2002. godine i od tada ga koristi kao svoju de fakto valutu", naglasio je Vučić na vanrednoj sednici Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN).
On je istakao da iz toga proizilazi da evro nije legalno sredstvo plaćanja na tzv. Kosovu.
"Dakle, nametanje evra je u ovom slučaju nepobitno učinjeno ne u svrhu bilo kakve vladavine prava, već bez ikakvih pravnih osnova i odgovarajućih aranžmana sa EU i samo isključivo u svrhu dovršetka kreiranja nepodnošljivih uslova života za Srbe i njihovog progona sa KiM", ocenio je Vučić.
Vučić je istakao da da je odluka o ukidanju dinarskog platnog prometa, odnosno dinara kao legalnog sredstva plaćanja na teritoriji KiM, samo jedna u nizu ozbiljnijih, planskih, dobro organizovanih i dugotrajno sprovođenih i sistematskih mera Prištine, kojima se vrši napad na srpsko stanovništvo, a kojima je krajnji cilj kreiranje nepodnošljivih uslova života za Srbe i njihov progon sa KiM.
"Teška situacija na teritoriji Kosova i Metohije, posebno položaj srpskog stanovništva, drastično se pogoršao nakon aprilskih izbora u četiri opštine na severu KiM. Nakon što su politički predstavnici većinskog srpskog stanovništva u tim opštinama, zbog pojačane represije i političkog obračunavanja, na zahtev svojih birača napustili privremene institucije samouprave, usledili su dodatni pritisci i napadi Prištine na srpski narod", podsetio je Vučić.
On je naveo i da je Priština suprotno volji Srba raspisala i održala izbore u te četiri opštine.
"Iz razloga koji su opravdani i jasni, Srbi su ove izbore bojkotovali. Više od 97 odsto stanovnika severa KiM čine Srbi, pa je tako na ove navodne izbore tada izašlo svega 0,029 odsto od ukupnog broja Srba i tek nešto više od tri odsto ukupno upisanih birača. Izbori su održani u potpuno nedemokratskim uslovima, a nelegitimni albanski gradonačelnici nasilno su zaposeli lokalne samouprave uz pomoć teško naoružanih pripadnika navodne specijalne policije, odnosno pripadnika veoma dobro naoružanih albanskih oružanih formacija", podsetio je predsednik Srbije.
Dodao je da je nakon toga usledilo uklanjanje simbola Srbije i isticanje obeležja tzv. Kosova.
"Srbima, koji su do tada radili u lokalnim samoupravama, zabranjeno je da pristupe svojim radnim mestima, a sami objekti opština su ograđeni i opasani bodljikavom žicom. Ovakva situacija dovela je do mirnih protesta Srba, na koje su albanske oružane grupacije reagovale tako što su samo 29. maja ranili više od 50 Srba. U tim događajima došlo je i do tragičnog i za svaku osudu ranjavanja pripadnika KFOR-a, koji su iz nama nerazumljivih razloga namerno ili nenamerno praktično omogućili sprovođenje ciljeva Aljbina Kurtija", rekao je Vučić.
On je naglasio i da je tada iz vatrenog oružja ranjeno četvoro Srba, a jedan učesnik protesta, Dragiša Galjak, je rafalom iz automatskog oružja upucan u leđa.
"Kao što smo već navodili, niko od prištinskih naoružanih formacija nije podvrgnut procesuiranju za ovo nasilje nad Srbima. Posle tih događaja, državni sekretar SAD (Entoni Blinken) i visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borelj, generalni sekretar NATO-a (Jens) Stoltenberg, kao i gotovo svi drugi međunarodni zvaničnici, su jasno i direktno optuživali Prištinu za eskalaciju na terenu", naglasio je Vučić.
Vučić je istakao da su od njega na sastanku Evropske političke zajednice u Kišinjevu francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc tražili da pozove Srbe na KiM da potpišu peticiju za smenu albanskih gradonačelnika u većinski srpskim opštinama na severu.
"Ja sam im rekao da ne teraju Srbe koji su pod brutalnom represijom da potpisuju peticiju i da ih time ne ponižavaju. Rekao sam i da ta peticija nema nikakvog smisla jer je očito da niko u Evropi nigde ne može da legalno i legitimno vlada ako je izabran sa tri posto glasova od ukupnog broja birača. U ovom slučaju tako su izabrani Albanci u sredinama gde Srbi čine 97 posto stanovništva. Nažalost, niko nije hteo da to sluša i da pomogne da se Kurtijevi zločini zaustave. Umesto da od Prištine zahtevaju bezuslovnu deeskalaciju, oni su od Srba tražili da bezuslovno učestvuju na novim izborima koje Kurti nije ni imao nameru da organizuje ili omogući", naglasio je Vučić.
Vanredna sendnica SB UN o situaciji na KiM
© Tanjug / STR
"Kurtijevim dolaskom na vlast broj etnički motivisanih napada uvećan za 300 odsto"
Vučić je rekao da Priština očigledno stvara nepodnošljive uslove za opstanak Srba, uz sistematske napade i otvoreno proterivanja Srba sa KiM.
"Ako imamo na umu kako se Priština odnosi na od Uneska prepoznatu i zaštićenu kulturnu baštinu, koja je pod stalnom zaštitom Kfora, jasno je kako se odnosi i prema srpskom stanovništvu", rekao je Vučić.
Uz to vrši se stalni pritisak na povratnike, koji se optužuju za razne lažne zločine, a na slobodu se puštaju Albanci koji su optuženi za jasne etnički motivisane zločine protiv Srba i njihove imovine, rekao je predsednik Srbije.
"Pre 2021. i dolaska Kurtija na vlast bilo je 669 etnički motivisanih napada, a od dolaska Kurtija taj broj je uvećan za 300 odsto", naglasio je Vučić.
Uz jednostranu odluku o ukidanju dinara, Priština je pribegla ilegalnom korišćenju evra, čime je nastavila sa stvaranjem nepodnošljivih uslova za život Srba.
"Evro nije legalna valuta na Kosovu već se tako tretira, a ukidanje dinara ima za cilj dalje poroterivanja Srba", naglasio je Vučić.
Vučić pozvao SB UN i međunarodne organizacije da utiču na rešavanje krize
Vučić je apelovao na Savet bezbednosti i međunarodne organizacije, koje mogu da utiču na rešavanje krize, da preduzmu hitne i odlučne mere u cilju normalizacije situacije na Kosovu i Metohiji, spreče dalji progon Srba i stvore uslove za ponovno uspostavljanje smislenog dijaloga Beograda i Prištine u skladu sa poveljom Ujedinjenih nacija i rezolucijama Saveta bezbednosti.
On je rekao da će Srbija sa svoje strane provoditi sve sporazume i preduzimati sve potrebne mere u skladu sa poveljom Ujedinjenih nacija i relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti.
Istovremeno, on je pozvao Savet bezbednosti da ne izgubi iz vida da je Srbija poslala zahtev Kforu, u skladu sa rezolucijom 1244 i vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova, da se omogući povratak dogovorenog broja srpskog bezbednosnog osoblja, koje bi pomoglo međunarodnim snagama u zaštiti srpskog stanovništva.
"Iako je to međunarodno pravni dokument i u njemu se jasno nalaže obaveza komandantu Kfora da omogući takav povratak, do toga nije došlo", rekao je Vučić.
On je rekao da kosovski Albanci preduzimaju sistematske napade na srpsko stanovništvo i namerno stvaraju nepodnošljive uslove za život, vrše progon Srba i onemogućavaju fizički opstanak srpskog stanovništva na teritoriji Kosova i Metohije.
"Čini se neophodnim da ukažem na politiku Srbije, koja se temelji na povelji Ujedinjenih nacija i kada je reč o situaciji na teritoriji Kosova i Metohije, strogom poštovanju rezolucija Saveta bezbednosti. Protivimo se svim faktorima nestabilnosti i nastojimo da budemo čvrst oslonac stabilnosti regiona Zapadnog Balkana. Godinama unazad Srbija privlači rekordne iznose direktnih stranih ulaganja, veće nego ostale države regiona zajedno. Bićemo i domaćini EXPO, slikovitog naziva 'skok u budućnost'. Ne verujem da je ikome u interesu da u svetu u kojem je otvoreno već previše žarišta Balkan ponovo postane zona nestabilnosti zbog slepe i besmislene mržnje prištinskog režima prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji", rekao je Vučić.
On je izrazio nadu da će posle današnje sednice čak i one članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje su priznale nelegalnu, jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine, shvatiti da poslednji potezi Prištine nisu tek pokušaj konsolidacije nečega što značajna većina članica Ujedinjenih nacija, uključujući Srbiju, ne priznaje kao državu, već dovode do ugrožavanja i povrede mira.
"Pokušaj Prištine da sprovede u delo ukidanje dinarskog platnog prometa i ukloni dinar kao sredstvo plaćanja, nije ništa drugo do još jedan široko rasprostranjeni i sistematski napad na srpsko stanovništvo, zločin protiv čovečnosti", rekao je Vučić.
On se istovremeno zahvalio zvaničnicima iz Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije i svim tradicionalnim prijateljima sa istoka što su reagovali na poslednje poteze Prištine sa osudama u saopštenjima.
"Nedavno prištinsko otimanje novca koje je namenjeno za penzije i socijalna davanja Srbima, kao i privođenje i krivično procesuiranje ljudi koji su taj novac prenosili potpuno transparentno i na zakonit način, kao i svih godina tokom proteklih četvrt veka, nepobitno dokazuje da saopštenja očito nisu dovoljno sredstvo da bi se Priština privolela da momentalno prekine progon Srba i odvrati se od pokušaja destabilizacije regiona. Nisam siguran ni da je zahtev pojedinih međunarodnih činilaca za odlaganje primene uredbe pravi put, jer se Priština na taj način zapravo posredno hrabruje da nastavi sa donošenjem jednostranih odluka uz tehničko-proceduralni uslov da samo bude pažljivija u odabiru trenutka i načinu sprovođenja i primene tih jednostranih poteza", rekao je on.
Vučić je naglasio da rešenje za krizu, kao i za sve druge krize koje je Priština u proteklom periodu proizvela, može da bude samo jasan nalog da momentalno zaustavi sve pomenute mere kojima namerno stvaraju nepodnošljivi uslovi za život i sprovodi progon Srba, kao i odlučno obeshrabrivanje Prištine da u budućnosti poseže za bilo kakvim jednostranim potezima koji se odnose na srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Zijade: Zabrana dinara na KiM nije dovela do deeskalacije, ugrožava hiljade ljudi
Pre govora srpskog predsednika, obratila se šefica Unmika Karolin Zijade.
Ona je izjavila da jednostrane odluke doprinose destabilizaciji situacije na Kosovu i Metohiji i istakla da odluka Centralne banke tzv. Kosova o zabrani upotrebe dinara nije dovela do deeskalacije situacije, već da je ugrozila desetine hiljada ljudi koje primaju isplate u dinarima.
"Ova uredba remeti isplate pojedincima koje finansiraju srpske institucije na Kosovu, subvencije za poljoprivredu, penzije i socijalna davanja", rekla je Zijade.
Prema njenim rečima, time što su prištinske vlasti najavile tranzicioni period u vezi sa primenom odluke o zabrani dinara "nisu rešene sve zabrinutosti" međunarodne zajednice.
Istakla je da je 7. februara kamion koji je prevozio dinar sprečen da uđe na KiM, kao i da je tom prilikom zaplenjeno četiri miliona dinara.
"Ovakva pitanja treba rešavati u skladu sa Briselskim sporazumom, kojim je, između ostalog, predviđeno osnivanje Zajednice srpskih opština", rekla je Zijade, dodavši da treba učiniti više "kako bi se zadobila srca i umovi nevećinskih zajednica na KiM".
Istakla je da su jednostrane akcije povod za veliku zabrinutost.
"Bez obzira na to koja strana ih preduzima, one imaju direktne posledice na stanje na terenu. Takvi postupci dovode do pogoršanja situacije, nepoverenja i nesigurnosti", rekla je Zijade
Ona je poručila da ni uredba CBK, ni nedavne akcije tzv. kosovske policije nisu doprinele deeskalaciji na koju poziva međunarodna zajednica.
Zijade je pozvala Beograd i Prištinu da se angažuju u dijalogu kojim posreduje Evropska unija.
Pogledajte i: