Ona je u intervjuu za podgoričku TV Adria rekla da je prošle godine boravila na Kosmetu i razgovarala sa tamošnjim Srbima.
"Situacija za manjine kao što su Srbi i Romi na Kosovu značajno se pogoršala poslednjih godina. Bezbednosna situacija za lokalno stanovništvo je nestabilna od 1999. godine, a vlada u Prištini pokušava da protera ono malo Srba koji su ostali na Kosovu svakodnevnim napadima i stvaranjem atmosfere nasilja", rekla je Nastićeva.
Podsetila je da Priština još nije primenila Briselski sporazum iz 2013. i još uvek ne postoji Zajednica srpskih opština.
"Dok se ove godine, tačno 25 godina nakon rata NATO-a protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojom je prekršeno međunarodno pravo, iz Brisela i Berlina pozivaju 'obe strane' na deeskalaciju, države NATO-a naoružavaju vojsku Kosova, što još jednom značajno povećava tenzije i povećaće rizik od eskalacije", rekla je Nastićeva.
Ona smatra da su postupci Prištine izuzetno zabrinjavajući i, posebno nakon odluke da se srpski dinar zabrani, pa ističe da je vreme da se Savet bezbednosti UN pozabavi ovom situacijom.
"Činjenica da se to konačno dešava je korak u pravom smeru. Veoma se nadam da će ovo učiniti svetsku javnost svesnom problema na Kosovu i da će se konačno raditi na rešenjima koja su prihvatljiva za obe strane, umesto zauzimanja jedne strane kao što to čini EU", navela je Nastićeva.
Na pitanje kakav je trenutni odnos Nemačke prema Srbiji i kako vidi perspektivu evrointegracija Zapadnog Balkana, Nastić kaže da bi odnos Nemačke prema Srbiji opisala kao produžetak agresivne politike SAD.
"Prema mom mišljenju, sveobuhvatna podrška Prištine sa kolektivnog Zapada i stalna kritika odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom su pogrešan pristup. EU perspektiva Zapadnog Balkana u velikoj meri zavisi od stava Nemačke, koja se deklarativno zalaže za ulazak u EU za ceo region, ali je za takav scenario poslednjih godina učinila malo konkretnog", rekla je Nastićeva.
Dodala je da je Ukrajini i Moldaviji sada takođe obećano da će se pridružiti Evropskoj Uniji, iako procesi pridruživanja Zapadnog Balkana tokom proteklih godina nisu ostvarili nikakav napredak.
"Stoga bih ova obećanja o pristupanju Ukrajine i Moldavije okarakterisala kao geopolitičke popuste. Ali ako pogledate Severnu Makedoniju, na primer, koja je čak promenila ime i nije dobila ništa zauzvrat od Zapada, vidi se licemerna politika EU", rekla je Nastićeva.
Podrška ljudi na Zapadnom Balkanu za ulazak u Evropsku uniju, istakla je, opada godinama unazad i to je u sprezi sa odnosom Nemačke prema regionu.
"Potrebna nam je jasna i konkretna perspektiva za zemlje regiona, bez stvaranja uslova koje bi mnoge države članice teško mogle da ispune. EU je u dubokoj krizi i trenutno nema snage da se širi i reformiše i ima samo deklarativne namere da integriše Zapadni Balkan u Evropsku uniju. Stoga nam je potrebna evropska politika susedstva koja je usmerena ka miru, eliminaciji siromaštva i nerazvijenosti i stvaranju veće privredne saradnje", rekla je, između ostalog, Nastićeva.
Pogledajte i: