„Ne samo da će naši saveznici i partneri oceniti ovaj trenutak, već i naši neprijatelji. Poverenje u našu privrženost kolektivnoj bezbednosti i obuzdavanju visi o koncu“, piše u objavi.
Ambasadori su upozorili da će odluke koje se sada razmatraju imati dugoročne posledice, kao i da vlasti drugih država prate proces: „Oni žele da vide da će, kada stvari krenu loše, Sjedinjene Američke Države biti uz naše saveznike i partnere“.
Diplomate su pojasnile da u svetlu „ozbiljnosti ovog istorijskog trenutka“ je neophodno razmeniti direktnu i iskrenu procenu situacije.
Američki list navodi da su obraćanja ovog tipa neobična za diplomate koji, u ovakvim slučajevima, retko javno istupaju sa svojim stavovima. Međutim, oni su tokom nedavnog sastanka na regionalnoj konferenciji istakli da rizik od neuspeha prilikom usvajanja zakona opravdava taj potez.
U američkom Kongresu je danas organizovano glasanje o predlogu zakona kojim se planira izdvajanje sume od 60 milijardi dolara za Ukrajinu, 14 milijardi dolara za Izrael i oko pet milijardi dolara partnerima u Indijsko-pacifičkom regionu u cilju suprotstavljanja Kini, kao i 20 milijardi dolara za osiguranje bezbednosti američkih granica.
Bivši američki predsednik Donald Tramp i njegove pristalice u Predstavničkom domu su kritikovale projekat. Prema njihovom mišljenju, zakon bi predsedniku dao previše veliku slobodu da zaštiti migrante od deportacije i ne predlaže dovoljno mera za suzbijanje priliva migranata. Neki republikanci su javno priznali da ne bi želeli da Džozefu Bajdenu daju političku pobedu uoči predsedničke izbore.
„Sve ukazuje na to da taj nacrt zakona neće ni biti predat Senatu na razmatranje. Zašto? Razlog je jednostavan – Donald Tramp“, izjavio je Bajden.
Lider republikanaca Mič Makonel, koji podržava predlog zakona, priznao je da projekat neće imati uspeha zbog predsedavajućeg Predstavničkog doma Majka Džonsona.
Stejt department je upozoravao ranije da će SAD za Ukrajinu izdvojiti poslednji paket vojne pomoći u iznosu od 250 miliona dolara krajem decembra, kao i da podrška Ukrajini u budućnosti neće dostići nivo koji je imala 2022-2023. godine.
Sa druge strane, vlasti u Rusiji traže da se prekinu isporuke ukrajinskoj vojsci i smatraju da će ipak uspeti da se dogovori pomoć Ukrajini.
„Očigledno je da je to privremena pojava. Naravno, Amerika će nastaviti da se i dalje uključuje u ovaj sukob, zapravo da se direktno uključuje“, istakao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Pogledajte i: