Diktiranje zadataka novoj vladi entiteta Federacija BiH, komentarisanje pravosnažnih sudskih presuda, konstantni napadi na vlasti Republike Srpske, pokušaj rušenja sporazuma iz Laktaša (dogovor političkih aktera u BiH oko izborne reforme), na kraju i komentarisanje promene poslovnika Visokog sudskog i tužilačkog saveta samo su najznačajnije crtice u svakodnevnom mešanje američke ambasade i američkog ambasadora Majkla Marfija u unutrašnja pitanja Bosne i Hercegovine.
Pošto Šmita nema, Marfija ima sve više
Za zaključak da se Marfi ne ponaša po pravilima diplomatske službe nije potrebna stručna ekspertiza, to je vidljivo i golim, laičkim okom. Pojavljuje se u medijima kao da je akter političkog života BiH i trudi se da održava takav utisak.
Od kraja građanskog rata u BiH, manir američkih ambasadora bio je da se mešaju u unutrašnje stvari BiH, bilo direktno, bilo preko posrednika, što su najčešće i radili.
„Oni imaju potrebu za potpunom kontrolom političkog života u BiH i kada to ne mogu da rade iza scene, iza nekog paravana, onda ne prezaju od toga da izađu direktno u javnost i saopšte svoje stavove“, objašnjava savetnik predsednika Republike Srpske Ognjen Tadić.
Posrednici su nekada bili bosanskohercegovački političari, ali i visoki predstavnici. Danas, pošto visokog predstavnika praktično više nema, Majkl Marfi i američka ambasada počinju da se u unutrašnje BiH mešaju sve direktnije.
„O uvih dvadeset i nešto godina, nikada se takav američki ambasador nije pojavio da se bukvalno meša u sve odluke, ne samo u BiH nego i u Federaciji. U Republici Srpskoj naravno, ne može da nameće odluke, ali federalnom parlamentu i vladi tražio je da donese mnoge odluke i oni su to i učinili“, navodi politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara.
Kolonijalni gospodar BiH
Ulogu koju ima u političkom životu BiH Marfi je zamislio ne kao ulogu visokog predstavnika, već kao ulogu kolonijalnog gospodara, dodaje on i naglašava da je ono što je loše u celoj priči to da bošnjačka elita bespogovorno izvršava njegove naloge.
„Šta god im on kaže, oni to hoće da sprovedu u delo i time pokazuju da u stvari mrze državu BiH, a toliko govore o ljubavi prema njoj. Međutim, čim izvršavaju naloge nekog diplomate ili stranog upravnika, dokaz je da ne vole svoju zemlju jer ne izvršavaju želje svog naroda, nego želje stranih ambasada“, kaže Kozomara.
U tome što bošnjačka politička elita sluša svaki nalog američkog ambasadora problem vidi i Tadić. Prema njegovim rečima, oni se tako ponašaju kako bi se bolje pozicionirali na političkom nebu Federacije i prikazali svojim biračima „kao saveznici neke zamišljene američke politike koja im daje krila u ofanzivama protiv Republike Srpske“.
„Vreme pokazuje da je takva politika za bošnjačke političare potpuno neisplativa, da ona u suštini samo troši vreme. No, BiH, sa Dejtonom ili bez Dejtona, cela ili u delovima ne može dalje dok postoji tako snažno uplitanje stranih diplomata, na prvom mestu američkog ambasadora“, kategoričan je Tadić.
Prema Kozomarinim rečima, Marfi zapravo eksploatiše slabosti bošnjačke političke elite bez obzira o kojoj se političkoj opciji radi. Isto je postupao i kada je na vlasti bio Bakir Izetbegović sa svojom SDA. Kada je Izetbegović ispunio svoju svrhu, sklonjen je sa vlasti i na njegovo mesto dovedena je Trojka. Ali i Trojka će proći isto, tvrdi naš sagovornik.
Zapad radi da se BiH što više udalji od EU
Iako je proklamovani cilj Zapada samoodrživa BiH u okviru EU i NATO, svakodnevno mešanje u politike prilike u zemlji BiH samo udaljavaju od EU, smatra Kozomara.
On očekuje pritisak i od zamenika američkog državnog sekretara Džejmsa O'Brajena, kao i od delegacije ambasadora NATO-a koji bi trebalo da posete ili su u poseti Sarajevu. Svi oni dolaze samo da isporuče nove pretnje i ucene.
Pritisci će biti usmereni na ispunjavanje odluka o sprovođenju četrnaest prioriteta, čije je ispunjavanje potrebno da bi BiH dobila kandidatski status za učlanjenje u EU.
Međutim, zapadne ambasade, na čelu sa američkom, kao i drugi zapadni akteri rade upravo suprotno – da se ti prioriteti ne realizuju i da BiH bude što dalje od kandidature.