Stručnjaci objašnjavaju da je ovde reč o formiranju teatra vojnih operacija, preko kojeg će vrlo brzo, bez ikakvih birokratskih barijera, snage NATO moći da prebace svoje trupe i opremu do ruskih granica, a takođe i u Ukrajinu.
Ruski ekspert Oleg Glazunov napominje da NATO zapravo pokušava da u Evropi stvori „vojne koridore" do Rusije.
„Pre svega, sukob u Ukrajini je polje boja logistike - ko će brže isporučiti najnovije oružje i municiju, prebaciti trupe i tako dalje. Dakle, ‘vojni Šengen’ je veoma interesantna stvar. U principu, ‘vojni Šengen’ se ne uvodi radi vođenja mirovnih pregovora, već radi daljeg vođenja rata. Dakle, ovde je glupo reći da Zapad želi mir, a Rusija ne. Naprotiv, Zapad se još više sprema za rat sa Rusijom“, ocenjuje Glazunov.
U prilog tome ide i činjenica da nije Rusija ta koja se kreće u pravcu NATO infrastrukture, nego se NATO približava ruskim granicama, stvarajući tako pretnju ruskoj bezbednosti.
Dakle, tema „vojnog Šengena“, o kojoj su zemlje NATO-a ponovo počele aktivno da razgovaraju i dogovaraju se, provlači se već nekoliko godina, a očekuje se da će ovaj dokument pojednostaviti pravila za kretanje vojnog tereta preko teritorije članica NATO alijanse. Glavni cilj „vojnog Šengena“, prema bivšem komandantu američkih trupa u Evropi Benu Hodžisu, jeste da se „brže od Rusa stigne do kritičnog mesta“.
„Zamislite, ako je do sad za premeštanje trupa ili vojne opreme, na primer, iz Španije u Poljsku, bilo potrebno odobrenje najmanje 10 država, što je ogromna birokratska procedura, a tu su još i pitanja šta se može transportovati, šta ne može i tako dalje, sada će dobijanjem jedne dozvole otvarati sve granice, a samim tim sve će brzo će ići prebacivanje oružja i vojnika“, objašnjava Glazunov.
Zemlje NATO-a bi mogle da se dogovore da pre samita Alijanse u Vašingtonu u julu stvore "vojni šengenski" sistem koji bi omogućio vojnim jedinicama da se slobodno kreću unutar granica zemalja članica
© AFP 2023 / DANIEL MIHAILESCU
Mač sa dve oštrice
Prema pisanju zapadnih medija, zemlje NATO-a bi mogle da se dogovore da do jula, pre samita Alijanse u Vašingtonu, stvore "vojni šengenski" sistem koji bi omogućio vojnim jedinicama da se slobodno kreću unutar granica zemalja članica.
Kako navodi "Tajms", trenutno su u toku pregovori o stvaranju niza "vojnih koridora" u Evropi, pošto je trenutno za prekogranične vežbe NATO-a često potrebna obimna papirologija, koja može da predstavlja problem u slučaju vojne krize.
Međutim, ruski eksperti ukazuju na to da je stvaranje „vojne šengenske zone“ mač sa dve oštrice, jer će između ostalog pojednostaviti i kretanje krijumčarene robe u Evropi.
Drugim rečima, „vojni Šengen“ može postati deo korupcije, jer pod plaštom vojnog tereta koji ne podleže carinskim proverama, preko granice se može ilegalno prokrijumčariti bilo šta, od narkotika do oružja za crno tržište.
Sve to stvara bezbednosne rizike, tenzije i eskalaciju od koje će, pre svega, stradati Evropa, koju u sve to uvlače Sjedinjene Države, njeni „saveznici i prijatelji“ iz NATO-a.
Uprkos svemu, ruski stručnjaci sumnjaju da će realizacija planova oko stvaranja „vojnog Šengena“ ići glatko.
„Ideja o stvaranju ‘vojnog Šengena’ pojavila se još 2017. godine. Dakle, prošlo je sedam godina, što znači da unutar NATO-a nije sve tako jednostavno kako nam se čini. To govori da neke zemlje ne žele da učestvuju u tome“, kaže ekspert.
Prema njegovim rečima, mnoge NATO zemlje ne žele dodatno da zaoštravaju situaciju u Evropi koja vodi ka eskalaciji.
„Neke od njih smatraju da rat u Evropi nije najbolja varijanta, tim pre ako je to rat sa Rusijom. Primer za to je Mađarska, koja se zalaže za mirno rešavanje svih problema, bez rata sa Rusijom, a takođe i ne podržava baš NATO u vojnoj operaciji u Ukrajini. Stoga se čini da u ‘državi Danskoj‘ ne ide sve tako glatko, s obzirom da za sedam godina ne mogu da se dogovore oko toga, pa nije fakt da će u tome uspeti i na julskom samitu NATO bloka“, ocenjuje Glazunov.
Amerikanci žele da gospodare Evropom
Ruski stručnjaci objašnjavaju da neke članice NATO-a oklevaju sa davanjem „zelenog svetla“ za stvaranje vojne šengenske zone, jer ne žele da dodatno umanje svoj suverenitet i da se odreknu svojih prerogativa, koji im omogućavaju da kontrolišu svoju teritoriju, a ima i onih koji se plaše da će Amerikanci na taj način dobiti šansu da pojačaju svoje prisustvo u Evropi, pravdajući to „obuzdavanjem Rusije“.
„Pre svega, pod idejom borbe protiv Rusije, oni ne samo da mogu da povećaju svoje prisustvo u Evropi, već mogu još više da utiču na unutrašnju politiku EU... Zamislite, Amerikanci bukvalno za dan mogu prebaciti svoje snage iz jedne NATO zemlje u drugu, gde su, recimo, neki antiamerički protesti i mogu organizovati vojni udar ili, koristeći opoziciju te zemlje, obojenu revoluciju. Dakle, postoje određeni strahovi među evropskim zemljama. Istina, evropske političke elite se već nalaze pod američkom kontrolom, a na ovaj način se može cela Evropa staviti pod kontrolu“, objašnjava Glazunov.
Ekspert ukazuje na još jedan mogući scenario:
„Zamislite, prebacivanje neke američke vojne formacije u ‘vojni Šengen’ – u, recimo, Belgiju i tu se formira još jedna američka vojna baza, pa u Luksemburgu još jedna. Odnosno, moguće je postaviti punktove američkih trupa širom Evropske unije koji će pratiti situaciju unutar zemlje i baviti se obaveštajnim aktivnostima, a možda i subverzivnim“.
Stručna javnost ukazuje na to da Moskva ne sme u potpunosti da isključi mogućnost stvaranja „vojnog Šengena“, jer to predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost. Rusko Ministarstvo odbrane to shvata i preduzima mere, jačanjem granica i druge neophodne korake, a ruska vojska je spremna da odbije svaku pretnju.
Osim vojnih, Rusija može da preduzme i diplomatske mere, dodaje Glazunov.
„To jest, pregovarati sa svakom zemljom da ne usvoji tu rezoluciju o vojnom Šengenu tj. da ne dozvole da NATO prolazi kroz njihove zemlje. Dakle, postoje dve opcije - diplomatska i vojna“, zaključio je ekspert.