Mark Pajfer, ćelijski biolog sa Univerziteta Severne Karoline u SAD, ostao je zatečen otkrićem.
„To je suludo. Što više gledamo, vidimo sve luđe stvari“, rekao je on.
Tim zagonetnim genetskim fragmentima, koji su nazvani „obelisci“, nedostaju prepoznatljive sekvence ili strukturne sličnosti s poznatim biološkim agensima.
Ivan Želudev i njegov tim sa Univerziteta Stenford predlažu da bi ti neobični entiteti mogli da čine posebnu grupu, koja bi mogla da posluži kao veza između rudimentarnih genetskih molekula i složenijih virusa.
Otkriveno gotovo 30.000 različitih obeliska
Opisani kao raznolika klasa RNK, obelisci su se infiltrirali u ljudske i globalne mikrobiome, ističe se u istraživanju koje je objavljeno na repozitorijumu bioRxiv.
Nazvani po svojim štapićastim RNK strukturama, obelisci poseduju neverovatno sažete genetske sekvence, duge oko 1.000 nukleotida.
Želudev i njegove kolege, u studiji koja tek treba da bude stručno ocenjena, pretražili su milione genetskih skupova podataka i identifikovali gotovo 30.000 različitih obeliska, prisutnih u približno 10 posto analiziranih ljudskih mikrobioma.
Posmatranje je pokazalo da se obelisci pojavljuju u 50 odsto oralnih uzoraka pacijenata, što sugeriše da njihova prevalencija varira među delovima tela.
Naučnici su izolovali jednu vrstu ćelije domaćina, Streptococcus sanguinis, iz mikrobioma, koja sadrži obelisk s petljom od 1137 nukleotida.
Dok domaćini drugih obeliska ostaju nepoznati, istraživači nagađaju da bi neki mogli da žive i unutar bakterija.
Jedinstvena uloga u biologiji ćelija
Značajna karakteristika obeliska jeste njihova sposobnost kodiranja nove klase proteina nazvanih oblini, koji zauzimaju znatan deo njihove genetske strukture. Iako se razlikuju od viroida, obeliscima nedostaje genetski materijal za stvaranje proteinskih ljuski, poput RNK virusa.
Štaviše, premašuju veličinu tipičnih genetskih molekula koji se nalaze u ćelijama, kao što su plazmidi, što ukazuje na njihovu jedinstvenu ulogu u biologiji ćelija.
Uprkos njihovom obilju, Želudev i njegov tim nisu pronašli nikakav uočljiv uticaj obeliska na bakterijske domaćine ili mehanizme međućelijskog prenosa. Naučnici predlažu da ti entiteti možda ne odgovaraju tradicionalnoj definiciji virusa i da možda više nalikuju RNK plazmidima, preneo je „Sajens alert“.
Pogledajte i: