Prema njegovom mišljenju, deficit u američkom budžetu raste takvim tempom da će biti potrebno čudo kako bi se poništila šteta. U januaru je državni dug SAD premašio 34 hiljade milijardi dolara.
„Dok god Kongres nastavlja da širi limit duga, jer se boji posledica ispravnih postupaka, takva struktura političkog sistema na kraju formira dužničku spiralu. Međutim, dužnička spirala je slična spirali smrti“, izjavio je on.
Ekonomista je dug koji raste definisao kao „beli labud“, odnosno rizik koji je verovatniji, nego „crni labud“. Taleb je „belim labudovima“ dodao i ranjivost na potrese koja raste u američkoj ekonomiji. Objasnio je da su regioni zbog globalizacije postali zavisni jedni od drugih, tako da problemi u jednom regionu mogu da se pojave kao rikošet širom sveta.
Na pitanje kako se može razviti „smrtonosna spirala“, Taleb je odgovorio da je neophodno nešto što će doći spolja ili neko čudo i da ga to primorava da celokupan politički sistem zapadnog sveta posmatra sa mračnije strane.
Državni dug SAD predstavlja obim duga federalne vlade pred poveriocima. To mogu biti privatna lica, kao što su građani ili strani investitori, kao i države ili veliki fondovi. Vašington uzima sredstva kako bi pokrio deficit u budžetu koji se primećuje više od 20 godina.
U julu je obim državnog duga SAD prvi put u istoriji premašio 34 hiljade milijardi dolara. Prethodni rekordan državni dug je bio 33 hiljade milijardi dolara, koji je fiksiran sredinom septembra 2023. godine. Američki predsednik Džozef Bajden je u julu 2023. godine zaustavio dejstvo limita državnog duga do 2. januara 2025. godine.
Ministar finansija SAD Džanet Jelen je u januaru rekla da je obim američkog državnog duga zastrašujući i da bi u budućnosti morale da se preduzmu mere kako bi se deficit smanjio.
Ministar finansija SAD Džanet Jelen je u januaru rekla da je obim američkog državnog duga zastrašujući i da bi u budućnosti morale da se preduzmu mere kako bi se deficit smanjio.
Direktor američke banke „JP Morgan“ Džejmi Dajmon je upozorio da je trenutni odnos američkog duga i BDP-a premašio 100 odsto, a do 2035. godine bi mogao da bude i 130 odsto. On je podsetio da je 1982. godine državni dug bio 35 odsto od BDP-a pri inflaciji od 12 odsto, uz osnovnu stopu oko 21,5 odsto i nivo nezaposlenosti oko 10 odsto. Dajmon je proces uporedio sa liticom do koje će Amerika doći za oko deset godina.
Pogledajte i: