Štaviše, prenosi svoje utiske iz Džede u Saudijskoj Arabiji reporter italijanskog lista ”Korijere dela sera”, ”Amerika je nedosledna i nepouzdana, Evropa irelevantna”, a povrh svega toga, ”Kina je sveprisutna”. A povrh ovakvog odnosa sa Saudijskom Arabijom ima i strateški sporazum sa Iranom kakav sad pravi i njen glavni strateški partner, Rusija.
Saudijski de fakto lider Muhamed bin Salman, uprkos tome što je odgojen kao američki menadžer, svojim ljudima obično govori da budućnost leži na Istoku, beleži dalje italijanski novinar Federiko Rampini, i ovu zemlju opisuje kao ”oko oluje” – relativno mirnu tačku u središtu vrtloga.
Napadi u Iraku i Siriji
O vrtlogu na Bliskom istoku koji se uveliko raširio od Izraela i Pojasa Gaze, uostalom, uverljivo svedoče već i napadi minobacačima, dronovima i balističkim raketama na američke okupacione baze u Iraku, koji su započeli 10 dana posle Hamasovog upada u Izrael 7. oktobra i dosada je takvih napada u Iraku – prebrojao je ”Volstrit džornal” – bilo makar 55, dok ”Politiko”, pozivajući se na svoj izvor iz Pentagona, navodi da je od oktobra do prošlog petka bilo ukupno 140 napada na Amerikance i njihove baze u Siriji i Iraku.
Uporedo s ovim napadima proiranskih milicija, irački premijer Muhamed Al Sudani poručuje ovih dana i da dalje prisustvo američkih vojnih snaga u toj zemlji, pod izgovorom borbe protiv Islamske države, više nije potrebno. Takav stav, objašnjava ”Volstrit džornal”, predstavlja ozbiljan zaokret za premijera Al Sudanija koji je prošle godine ovom listu rekao da su američke trupe u Iraku, pod istim izgovorom Islamske države, i dalje potrebne.
Sučeljavanje u Crvenom moru
Neugodna situacija za Amerikance u Iraku, kao posledica rata u Izraelu, međutim, još je znatno složenija u odnosu na Hute – pokret Ansaralah – u Jemenu. Oni su, ocenjuje portal ”Intersept”, Ameriku ”matirali u sučeljavanju u Crvenom moru”.
Huti su se ”pojavili kao neočekivani moćni igrač, uspešno poremetivši globalni pomorski transport u ime Palestinaca u Gazi, čime su primorali Sjedinjene Države (i Veliku Britaniju) na seriju vazdušnih udara u sklopu neuspešnog pokušaja da ih odvrate” od dalje akcije presretanja i napada na trgovačke ali i vojne brodove povezane s neprijateljskim interesima – izraelskim, američkim i britanskim.
”Jemenski pobunjenici, očvrsli kroz godine ratovanja, ne mogu da budu odvraćeni bez rizične i skupe eskalacije”, opominje ”Intersept”, skreće pažnju na priznanje američkog predsednika Džoa Bajdena da ”vazdušni udari ne sprečavaju Hute ali da će Sjedinjene Države svejedno nastaviti da ih gađaju”, te otuda i zaključak da su pred Vašingtonom samo dve opcije, od kojih nijedna nije naročito privlačna. Naprotiv: ”Odlukom da ih napadne, Bajdenova administracija otvorila se prema geopolitičkom šah-matu od strane Huta. Eskalacija vazdušnih udara na pobunjenike samo bi donela dodatne poremećaje u pomorskom saobraćaju – što je kontraproduktivno sa stanovišta ublažavanja ekonomske krize – uz povećan rizik od otvorenog regionalnog rata. Dok bi pregovori, ili popuštanje pred zahtevima ove nedržavne militantne grupe iz jedne od najsiromašnijih zemalja na svetu bilo protumačeno kao američka predaja koja bi samo podstakla novu popularnost Huta.”
Što je već uočljivo, jer, primećuje dalje ”Intersept”, ”lokalna percepcija je da se niko (na Zapadu) nije mnogo uzbudio dok je tri meseca prolivana krv Palestinaca, ali, kad su ugroženi ekonomski interesi Zapada, odreagovali su odmah”.
Ekonomija blokade
I zaista. ”Pritisak Huta na trgovinsku rutu od ključnog značaja već ima uticaja na globalnu ekonomiju: zastrašene brodarske kompanije skreću svoja plovila prema skupljim rutama, uz rast cene osiguranja i troškova transporta. Efekti će se uskoro videti u cenama nafte i robe za široku potrošnju širom sveta”, napominje ”Intersept”. ”Blumberg” grafikonima pokazuje da je transport nafte kroz moreuz Bab el Mandeb naglo opao na samo trećinu pređašnjeg, dok londonski ”Telegraf”, kroz razgovor sa šefom brodarskog giganta, kompanije ”Hapag-Lojd” Kameronom Bouvijem, dramatično upozorava da je ”haos u Crvenom moru tek počeo – situacija je očajna” jer, osim što nema izgleda da će biti rešena brzo, već sada dovodi do pucanja lanaca snabdevanja i posledičnog rasta inflacije. Sa svim propratnim posledicama po zapadne ekonomije, koje se već povijaju pod kamatnim stopama podignutim da bi se ukrotio – bez potpunog uspeha – dosadašnji talas inflacije. Koji sad može da se pretvori u cunami.
A pomenuta očajna situacija poseduje raskošan potencijal da postane i još očajnija, jer izvori iz Jemena prete mogućnošću operacije Trougao Al Aksa – istovremene blokade Sueckog kanala i moreuza Bab el Mandeb i Hormuškog tesnaca ka Persijskom zalivu. A Huti su već dokazali da sredstava za to – u vidu dronova, balističkih i krstarećih raketa dovoljnog dometa – imaju u izobilju.
I pritom svoj arsenal i dodatno uvećavaju, ako je verovati ”Politiku” koji, pozivajući se na američke i druge zapadne obaveštajne izvore, tvrdi da trenutno Iran i dodatno naoružava Hute, što se tumači kao znak da ”Teheran ima neposrednu ulogu u podsticanju krize u Crvenom moru”, u ”nastojanju da iskoristi sadašnji regionalni metež kako bi izbacio vojsku SAD s Bliskog istoka… Iran pokušava da stvori krug nasilja koji bi vodio do izbacivanja američkih snaga iz regiona, počev od Iraka.”
S tim vezi, opomenuće i pukovnik Daglas Mekgregor, savetnik u Pentagonu u vreme Donalda Trampa, ”eksplozivna situacija na Bliskom istoku preti da ogoli naše strateške slabosti” stoga što, ”vašingtonski zagovornici rata s Iranom ignorišu istinu da bi se time Vašington suočio sa iranskom državom koja ima podršku Rusije i nešto udaljenije Kine…”
Kako se rat iz Pojasa Gaze prelio na čitav region Bliskog istoka? Koliko je opasan, i za koga, haos u Crvenom moru? I da li će Amerika zaista doživeti geopolitički šah-mat?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili diplomata Zoran Milivojević i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.
Pogledajte video: